Kako živeti sa HIV-om?

Zahvaljujući savremenoj antivirusnoj terapiji HIV infekcija je od smrtne presude u osamdesetim godinama XX veka, sad postala hronična zalečiva infekcija sa kojom osobe mogu da dožive normalni životni vek. Nova era donela je i mnoga nova pitanja i dileme kako za pacijente, tako i za njihove najbliže. Otvorena su i brojna pitanja medicinskih radnika koji često zbog mnoštva informacija iz različitih sfera medicine, ne stižu da se informišu o napretku  terapije i prognozi HIV infekcije.

Pacijenti kojima se dijagnostikuje ova infekcija imaju brojna pitanja koja se odnose na dalji život, moguće komplikacije, neželjene efekte terapije, dugotrajnu prognozu, kao i kako da zaštite partnera..

Od momenta kad je pacijentu određena antivirusna terapija najčešće nedoumice su:

P: Koliko će brzo lek da deluje?

O: Odmah, ali lekar će  pratiti  uspeh terapije putem PCR testa kojim se detektuje broj virusa u krvi . Test PCR HIV će biti urađen 3 meseca nakon početka terapije kada se očekuje da bude negativan.  Dovoljno dobar odgovor na terapiju je i kad je nalaz testa negativan nakon 6 meseci od početka terapije.

P: Šta mogu da uradim da poboljšam imunitet?

O: Da redovno uzimate lekove za HIV koje je prepisao lekar. Pad imuniteta kod HIV infekcije povezan je isključivo sa uništavanjem belih krvnih zrnaca virusom. Kako lekovi „ubijaju“virus, tako se polako oporavlja i imunitet. Pre eventualnog uzimanja ,,suplemenata za imunitet“ , konsultujte prvo lekara kako ne biste ovim suplementima ugrozili dejstvo lekova za HIV koje uzimate.

P: Koja je prognoza za pacijenta sa HIV infekcijom?

O: Uz redovnu I pravilinu  terapiju, očekivana dužina života HIV+ osoba je ista kao i kod HIV- osoba. Dužina (i kvalitet) života kao I kod zdravih osoba, zavisi od mnogo faktora. Na neke od njih možemo uticati i oni se odnose uglavnom na stil života (pušenje, fizička aktivnost, ishrana). Na neke druge faktore jednostavno ne možemo uticati (genetika). Za HIV+ osobe je izuzetno važno da vode što zdraviji način života, a naročito da prestanu da puše i da održavaju zdravu telesnu težinu.   

P: Propustio sam nekoliko puta da uzmem lekove. Da li će to uticati na moje rezultate?

O: Svakako neredovno uzimanje lekova može pre ili kasnije da dovede do razvoja rezistencije. Rezistencija znači da je virus postao otporan na lek što dovodi do ponovne pojave virusa u krvi i posledičnog (ponovnog) oštećenja imuniteta. Neki lekovi su jako „osetljivi“ na propuštanje doza i već tri propuštene doze tokom meseca mogu da dovedu do rezistencije. Ukoliko se dešavalo da propustite doze zbog posla ili načina života razgovarajte sa lekarom kako bi se terapija prilagodila ritmu života koji vodite. Na početku terapije  može da pomogne alarm na telefonu da  podseti na ovu obavezu.

P: Šta će se dogoditi ako prestanem da uzimam lekove?

O: Ukoliko prestanete da uzimate lekove virus će se za desetak dana ponovo pojaviti u krvi i nastaviti da uništava bela krvna zrnca i da slabi imunitet kao pre početka terapije. Naime, terapija HIV infekcije je izuzetno efikasna da ukloni virus iz krvi ali ne i iz rezervoara kao što su limfni čvorovi . Kada nema lekova u cirkulaciji virus se širi iz rezervoara i nastavlja svoj životni ciklus u cirkulaciji. Takođe, studije su pokazale da pauze u uzimanju lekova mogu da doprinesu razvoju hroničnih bolesti bubrega, srca i krvnih sudova. Važno je da popričate sa lekarom ukoliko ste prestali da uzimate lekove kako bi se razjasnio i otklonio razlog bilo da su to depresija, neželjeni efekti terapije, prezasićenje, stresan događaj i slično.

P: Da li HIV pozitivne osobe mogu da imaju potomstvo?

O: Da, ali se savetuje planiranje i detaljne konsultacije sa lekarom koji će odrediti procenu rizika. Ukoliko je žena HIV pozitivna njen nalaz PCR HIV će se ponavljati nekoliko puta tokom trudnoće. Ukoliko je PCR HIV majke negativan  u 36. nedelji trudnoće dozvoljen je čak i vaginalni porođaj. Ovakvom negom trudnica praktično je isključena šansa da se beba inficira. Obzirom da HIV može da se nađe u mleku čak i kod žena koje nemaju virus u krvi dojenje se zabranjuje.

P: Kako mogu da zaštitim svog HIV negativnog partera?

O: Ukoliko je partner HIV negativan korišćenje kondoma je obavezno.Kada nalaz PCR HIV postane negativan značajno se smanjuju šanse da prenosa infekcije seksualnim putem.

Druga opcija je da partner koji je HIV- koristi pre-ekspozicionu profilaksu (PrEP). U pitanju je antivirusni lek koji se uzima svakodevno (kontinuirano) ili pre i posle odnosa prema određenoj šemi (event-based). PrEP je izuzetno efikasan u sprečavanju prenosa HIV infekcije ali ne štiti od drugih polno prenosivih infekcija (sifilisa, hepatitisa B i C). Takođe, lek može imati neželjene efekte te nikako ne preporučujemo uzimanje leka bez konsultacije i praćenje od strane lekara.

P: Kako mogu na poslu da se zaštitim od HIV-a?

O: Ukoliko ste profesionalno u kontaktu sa krvi I krvnim derivatima,  važno je da ste svesni rizika od infekcije hepatitisom B i C koji su znatno češći od HIVa, a i značajno se lakše prenose. HIV infekciji konkretno možete biti izloženi ukoliko je došlo do uboda na šuplju iglu koja sadrži krv HIV + pacijenta koji nije na antivirusnoj terapiji naročito ukoliko niste nosili zaštitnu opremu (rukavice). Ispiranje ubodnog mesta dezinficijensom ili običnim sapunom značajno smanjuje rizik za nastanak infekcije. Akcident morate obavezno prijaviti nadležnoj osobi u vašoj zdravstvenoj ustanovi koja će procenti da li postoji potreba za post-ekspozicionom profilaksom (PEP). PEP se sastoji iz tri aniretovirusna leka koja se uzimaju tokom 4 nedelje i značajno smanjuju šanse za razvoj infekcije.

Doc. Dr Daniela Marić,

Klinika za infektivne bolesti, Klinički Centar Vojvodine