Kako sačuvati srce?

Današnji tempo života često nam ostavlja malo vremena da razmišljamo o sopstvenom zdravlju. Svakodnevni stres, fizička neaktivnost  i nezdrava ishrana dovode do zdravstvenih tegoba. Po podacima Svetske zdravstve organizacije (SZO) kao i ,,Evropskog udruženja kardiologa (ESC)’’, kardiovaskularne bolesti su uz malignitete, vodeće po stopi oboljevanja i smrtnosti, a smatra se da će se broj obolelih od kardiovaskularnih bolesti (KVB) duplirati u narednih 20 godina. Po podacima ,,Instituta za javno zdravlje Batut’’, u Srbiji je u 2015. godini od ukupnog broja umrlih osoba, 52,4% umrlo od bolesti srca i krvnih sudova.

Kako možemo pomoći sebi  Na šta treba  obratiti pažnju? Šta  čuva srce od infarkta?

ISHRANA

Ishrana je  jedan od faktora koji najviše utiče na naše zdravlje. Konzumiranje  masne, zasladjene i slane hrane, kao i smanjeni unos voća i povrća bitno povećava rizik od nastanka različitih bolesti uključujući i kardivaskularne. Prema jednoj od studija objavljenoj u JAMA medicinskom časopisu, osobe koje u  ishrani unose 17-21% ukupnih dnevnih kalorija iz industrijski  preradjenih šećera , imaju za 38% veći rizik umiranja od kardiovaskularnih bolesti.  Dodati šećer nalazi se u velikom broju namirnica koje svakodnevno konzumiramo . Po preporukama Američke Kardiološke Asocijacije ( American Hearth Association - AHA) preporučena maksimalna dnevna doza šećara je 6 kašičica odnosno 100 kilokalorija dnevno za žene i 9 kašičica odnosno 150 kilokalorija za muškarce. Po istraživanju AHA većina Amerikanaca dnevno unosi čak 22 kašičice dodatih šećera u ishrani. Ovakav način ishrane dopinosi  pojavi gojaznosti, povišenih vrednosti krvnog pritiska i  holesterola. Masna i slana ishrana imaju slično dejstvo na ljudski organizam. Slana ishrana je pogotovo opasna kod osoba sa hipertenzijom obzirom da so utiče na povećanje vrednosti  sistolnog i dijastolnog pritiska. Povećanjem telesne težine, raste i nivo holesterola i triglicerida u organizmu čime se povećava kardiovaksularni rizik. Adekvatna ishrana podrazumeva redovan dnevni unos svežeg voća i povrća, više ribe, a manje crvenog mesa, kuvanu ili grilovanu hranu, korišćenje orašastih plodova poput svežeg badema, oraha, lešnika.  Često se  zaboravlja da je dobra i redovna rehidracija organizma običnom vodom od ključne važnosti za pravilno funkcionisanje  organa. Između 1.5L i 2L je dnevna preporučena doza unosa tečnosti kod odrasle zdrave osobe.

HRONIČNE BOLESTI

Nelečene, zapuštene i zanemarene hronične bolesti poput arterijske hipertenzije, dijabetesa i gojaznosti mogu vrlo brzo dovesti i do nastanka srčanog kao i moždanog udara. Hipertenzija se često ne leči ili se leči neredovno, manifestuje se najčešće glavoboljom i zujanjem u ušima, a u velikom broju slučajeva se otkrije tek kad dovede do oštećenja ciljnih organa odnosno krvnih sudova srca, mozga, bubrega, očnog dna. U Srbiji  po podacima Instituta Batut, 47% ljudi ima hipertenziju, a svega 23% onih koji se leče ima vrednosti arterijske tenzije  ispod 140/90mmHg što je referentna vrednost za procenu krvnog pritiska. Ukoliko je u više navrata  izmeren  pritisak viši od 140/90mmHg , potrebno je sprovesti dijagnostiku  

praćenja 24h-Holtera kao i dijeteskih mera (redukcije soli u ishrani, kofeinskih i gaziranih napitaka), a prema proceni lekara  uvesti i terapiju lekovima.  Šećerna bolest (Diabetes Mellitus) smatra se podmuklom bolešću jer oštećuje receptore za bol, te puno bolesnika oseti anginozne bolove tek kada su suženja srčanih arterija već uznapredovala. U Srbiji je tokom 2015. registrovano oko 8.1% dijabetičara u ukupnoj populaciji, a 95% ovih pacijenata boluje od dijabetesa tip 2. Kontrola glikemije ( nivoa gukoze u krvi) neophodna je da bi se sprečilo dalje napredovanje  bolesti i njen poguban efekat na kardiovaskularni  sistem. Povišena vrednost masnoća u krvi vodi stvaranju ateromatoznih naslaga u arterijama srca. Najčešće uz povećanje telesne težine dolazi i do rasta nivoa holesterola i triglicerida u krvi što dodatno povećava  kardiovaskularni rizik . Pravilna ishrana, fizička aktivnost, pridržavanje propisane terapije lekovima ( statini i fenofibrati ), jesu načini održavanja optimalnog nivoa i procenta lipida u organizmu.

ŽIVOTNE NAVIKE

Veliki neprijatelj pravilnog funkcionisanja kardiovaskularnog sistema je pušenje duvana . U Evropi oko 1/3 stanovništva konzumira redovno duvan, a prema lokalnoj statistici u  Srbiji puši 25% žena i 34% muškaraca starijih od 15 godina. Duvan  tokom vremena deluje loše na  elastičnost zidova krvnih sudova , smanjuje  njihovu propustljivost  za hranljive materije , dovodi do hipertenzije, loše prokrvljenosti ekstremiteta , povećava rizik od srčanih i moždanih udara, oštećenja bubrega ,bolesti  pluća kao i maligniteta respiratornog sistema.

Normalna fizička aktivnost koja podrazumeva svakodnevno šetanje 45-60 minuta umereno brzim tempom, preporučena je od relevantnih kardioloških udruženja , jer se to pokazalo  kao pozitivan factor za  poboljšanje zdravlja. Organizmu je potreban  kiseonik, a fizička aktivnost omogućava  njegov bolji dotok  u tkiva i do ćelija.  Rekreacija  prilagođena individualnim fizičkim mogućnostima  ima posebno pozitivno dejstvo na koštano-zglobno-mišićni sistem kao i na kardio-vaskularni sistem.

Stres je danas jedan od važnih faktora rizika za  razvoj kardioloških bolesti uključujući infarkt. Uobičajen tempo života se znatno ubrzao poslednjih decenija , ima mnogo više stresa u poslovnoj i privatnoj sferi,  što utice na rast broja kardiovaskularnih bolesnika. Smatra se da stres i pojačane emocije ( posebno one  negativne poput tuge i ljutnje), utiču na povećavaje aktivnosti simpatičkog nervnog sistema i nivoa kateholamina u krvotoku – materija koje organizam drže u stanju akcije i pripravnosti , što povećava potrebu  za kiseonikom , utiče na puls, arterijski pritisak i rad srčanog mišića... Nagle  promene u krvotoku mogu dovesti do razaranja aterokslerotskih naslaga  i pojave tromboze, poremećaja srčanog ritma  ili   infarkta.

ZAKLJUČAK

Pravilnom brigom o sopstvenom zdravlju možemo ublažiti uticaj naslednih faktora za nastanak kardiovaskularnih bolesti. Redovna fizička aktivnost, umeren unos visokokalorične hrane , redukcija duvana i alkohola, između ostalog, učiniće naš život kvalitetnijim i boljim.

Ukoliko se bolest ipak pojavi , ne treba ignorisati problem , jer adekvatna terapija sprečava nastanak komplikacija. Ne treba zaboraviti kontrolu stresa i kvalitet spavanja kao osnove  dobrog zdravlja.

Dr Bojana Orbović, Klinika za Kardiologiju, KC Srbije