Šta je dobro regulisan krvi pritisak?

Šta je hipertenzija - visok krvni pritisak?

Pod arterijskom hipertenzijom se najčešće smatraju vrednosti sistolnog krvnog pritiska ≥ 140 mmHg i dijastolnog krvnog pritiska ≥ 90 mmHg. Arterijski krvni pritisak se klasifikuje na osnovu srednje vrednosti dva ili više odgovarajućih merenja, a smatra se da je optimalno kada je gornji arterijski krvni pritisak < 120 mmHg i donji < 80 mmHg.

• predhipertenzija: sistolni 120–139 mmHg ili dijastolni 80–89 mmHg,

• hipertenzija

ü  stadijum 1: sistolni 140–159 mmHg ili dijastolni 90–99 mmHg,

ü  stadijum 2: sistolni ≥ 160 mmHg ili dijastolni ≥ 100 mmHg

Termin esencijalna (idiopatska, primarna) hipertenzija odnosi se na povišen pritisak nepoznatog uzroka, a sekundarna hipertenzija je udružena sa faktorima za koje je poznato da mogu uticati na rast krvnog pritiska : bolesti bubrega, tumor nadbubrežne žlezde (feohromocitom) , hormonski poremećaji u radu nadbubrežne, štitne i paratireoidne žlezde,  lekovi - oralni kontraceptivi, nesteroidni antireumatici, antidepresivi, steroidi.

Epidemiologija kod nas i u svetu

Izveštaj o zdravlju stanovništva (2006. god), Instituta za javno zdravlje Srbije „Batut“,  navodi da  46,5% odraslih stanovnika ima povišen  krvni pritisak ili  uzima lekove za snižavanje krvnog pritiska, što ukazuje na hipertenziju ili potencijalnu hipertenziju.

Svaka peta odrasla osoba  u svetu ima visok krvni pritisak  . Prema podacima Svetske Zdravstvene Organizacije , komplikacije od hipertenzije uzrokuju godišnje oko 9,4 miliona smrtnih slučajeva.

Faktori rizika i komplikacije

Hipertenzija je faktor rizika za nastanak kardiovaskularnih komplikacija, mnogo češći od dijabetesa, pušenja duvana i povišenih masnoća u krvi. Hipertenzija povećava rizik od nastanka šloga, infarkta miokarda, srčane slabosti i periferne vaskularne bolesti. Različiti faktori rizika imaju aditivni efekat na verovatnoću nastanka kardiovaskularnih bolesti . Pored hipertenzije to su starije životno doba, povišene vrednosti holesterola, niske vrednosti HDL-holesterola, dijabetes, pušenje i  hipertrofija (uvećanje) leve srčane komore. Osnovni cilj lečenja arterijske hipertenzije je maksimalno dugoročno smanjenje ukupnog kardiovaskularnog rizika, što podrazumeva smanjenje vrednosti krvnog pritiska, ali i kontrolu svih pridruženih promenljivih faktora rizika. Krvni pritisak treba smanjiti ispod 140/90 mmHg kod svih pacijenata.

Kada se uvodi terapija?

Odluku o započinjanju lečenja  lekar donosi  na osnovu ponovljenih izmerenih vrednosti krvnog pritiska i ukupnog kardiovaskularnog rizika.

U lakšim slučajevima osnova terapije su nefarmakološke mere. One uključuju promenu životnih  navika - adekvatnu dijetu i praktikovanje umerene fizičke aktivnosti. Kod osoba povišenog i visokog kardiovaskularnog rizika uz  navedene mere potrebno je i sprovoditi farmakološko lečenje prema preporukama zvaničnih  terapijskih  vodiča međunarodnih zdravstvenih asocijacija kao što je ESC – Evropsko Kardiološko Udruženje .[4,5]

Mere za adekvatno regulisanje krvnog pritiska

Otkrivanje, lečenje i kontrola hipertenzije je važan zdravstveni prioritet širom sveta.

Lečenje podrazumeva korekcije životnih zdravstvenih navika i primenu lekova po preporuci lekara. Nefarmakološke mere savetuju se svim bolesnicima, sa ciljem da se snizi krvni pritisak i smanji doza i broj antihipertenzivnih lekova potrebnih za dostizanje ciljnih vrednosti. Redukcija prekomerne telesne težine, fizička aktivnost, ograničen unos soli, alkohola i zasićenih masti,  znatno smanjuju krvni pritisak.  Pored usmenog saveta, korisno je napraviti spisak lekarskih preporuka .

 Osnovni principi farmakološkog lečenja hipertenzije podrazumevaju primenu lekova u cilju  kontrole krvnog pritiska uz smanjenje ukupnog individualnog kardiovaskularnog rizika. Lečenje nekomplikovane esencijalne arterijske hipertenzije može biti započeto lekom iz bilo koje od pet glavnih grupa antihipertenziva: tiazidni diuretici, kalcijumski antagonisti, ACE-inhibitori (inhibitori angiotenzin-konvertujućeg enzima), blokatori angiotenzinskih receptora i beta-blokatori. Kod dve trećine bolesnika nije moguće kontrolisati arterijsku hipertenziju samo jednim lekom, već je neophodna kombinacija najmanje dva leka.

 

Disciplina i doslednost pacijenata u sprovođenju  terapije

Najčešći uzroci rezistentne (uporne) hipertenzije su:

• neredovno uzimanje propisane terapije,

• nepoštovanje nefarmakoloških mera lečenja (posebno ograničenja unosa alkohola i soli, i smanjenja prekomerne telesne mase),

• uzimanje supstanci koje podižu krvni pritisak ili umanjuju dejstvo antihipertenziva (nesteroidni anti-inflamatorni lekovi, ređe glukokortikoidi, kokain),

• ireverzibilno oštećenje ciljnih organa,

• Višak tečnosti u organizmu zbog bubrežnih ili hormonalnih poremećaja

Nakon uvođenja antihipertenzivne terapije, potrebne su mesečne kontrole radi procene njene efikasnosti i registrovanja neželjenih efekata. Kada se postignu ciljne vrednosti krvnog pritiska, moguće je znatno smanjiti učestalost kontrolnih pregleda. Lečenje arterijske hipertenzije traje doživotno. Prekidanje terapije nakon dobre regulacije krvnog pritiska obično vodi ponovnom povećanju vrednosti arterijskog pritiska.[1,2]

Kako poboljšati  disciplinovanost pacijenata u terapijskim merama?

Većina ljudi sa hipertenzijom nema nikakvih tegoba i zato je to oboljenje poznato kao "tihi ubica". Samo ponekad hipertenzija uzrokuje simptome poput glavobolje, kratkog daha, vrtoglavice, bolova u grudima, preskakanja srca , krvarenja u nosu...itd,!

Svi odrasli treba da  kontrolišu krvni pritisak redovno . Ako su vrednosti povišene u nekoliko merenja,  potreban je  savet lekara kako bi se pravovremeno reagovalo u cilju prevencije opterećanja srca.

U mnogim slučajevima, promene u načinu života kao što su prestanak upotrebe duvana, zdrava ishrana, redovno vežbanje i izbegavanje konzumacije alkohola su dovoljni za kontrolu krvnog pritiska. Smanjivanje unosa soli takođe može pomoći. S druge strane, ako ove promene nisu dovoljne onda se za lečenje krvnog pritiska daju lekovi tj uvodi se farmakoterapija.

Svako može da preduzme par konkretnih koraka kako bi smanjio šanse za razvoj visokog krvnog pritiska i negativnih posledica.

Zdrava ishrana:

  • Redukcija unosa soli na manje od 5 g dnevno
  • Unos voća i povrća svakodnevno
  • Ograničenje ukupnog unosa masti.
  • Izbegavanje prekomerne konzumacije alkohola, tj. - ne više od jednog standardnog pića na dan

Fizička aktivnost:

Redovna rekreacija najmanje 30 minuta dnevno, održavanje normalne težine: redukcija svakih 5 kg prekomerne težine može smanjiti sistolni krvni pritisak za 2 do 10 mmHg.

Prestanak  upotrebe  duvana i izlaganje duvanskim proizvodima

Kontrola  stresa na zdrav način kao što je meditacija, odgovarajuća fizička vežba i pozitivan socijalni kontakt.[2]

Uloga lekara

1. Informisanje bolesnika o rizicima koje arterijska hipertenzija nosi, kao i koristima od lečenja.

2. Davanje jasnih  usmenih i pisanih uputstava za bolesnika.

3. Prilagođavanje lečenje bolesnikovim potrebama i načinu života.

4. Optimizacija lečenje u smislu što manjeg broja i frekvencije uzimanja lekova.

5. Obuka pacijenta da sam pravilno meri krvni pritisak.

6. Pažnja na neželjene efekte terapije, čak i kada imaju mali klinički značaj.

7. Prilagođavanje cene lečenja ekonomskom statusu bolesnika.

Posao podiže pritisak

Sve veći broj mlađih, zaposlenih ljudi pati od takozvane radnozavisne hipertenzije. Imaju između 30 i 40 godina, preko 10 kg telesne težine viška, vode tzv ,,sedetarni’’ način života i  nepravilno se hrane. Oni su napeti, anksiozni i nervozni, zbog čega dolazi do skokova krvnog pritiska, „preskakanja srca“, ubrzanog pulsa. Ova hipertenzija je posebno izražena na poslu, zbog ekstremne opterećenosti i brojnih obaveza, koje nisu u stanju da na vreme završe.

Velike kompanije i brojna druga preduzeća su puna takvih primera, posebno kada je radno vreme duže od propisanog, uz preteran obim posla i obaveza vezanih za svakodnevan život. U želji da sve zadatke ispune uspešno, ljudi su u stalnom stresu, što vremenom može izazvati hipertenziju. Takvom profilu pacijenata je potreban lek koji reguliše krvi pritisak i „smiruje srce“, ali i relaksant za opuštanje i dobar san.

Stariji pacijenti, naročito oni koji imaju prateća oboljenja, takođe treba da obrate pažnju na ishranu, umerenu fizičku aktivnost tj šetnje do 30 minuta svaki dan, redovno uzimanje terapije i vođenje tzv dnevnika hipertenzije (merenje krvnog pritiska jednom dnevno ili na drugi dan u zavisnosti od zdravstvenog stanja). Zdrava ishrana i fizička aktivnost utiču i na smanjenje stresa, obezbeđuju zdrav san i omogućavaju manje  dnevne varijacije krvnog pritiska što predstavlja dugoročni zdravstveni  benefit.