UK/MED/19/0264 October 2019
Napisao: Ciara O'Rourke
Otkad se sećam, želim da budem majka. Neke od mojih najranijih uspomena jesu kako sam mazila svoje lutke i oponašala svoju majku dok je obavljala svoje svakodnevne obaveze.
Imala sam sjajnog uzora u sopstvenoj majci i moj san je bio da je oponašam. Ponekad se sažalim nad svojim malim bratom jer se rodio kada sam imala osam godina, što je za mene bilo savršeno vreme za početak majčinskih obaveza. To jadno dete sam nosila i igrala sa njim u svakoj prilici - morala sam stalno da budem sa njim. Od ranog detinjstva sam znala da je to nešto što mora da se desi u mojoj budućnosti.
Do svoje 31. godine bila sam u ozbiljnoj vezi sa svojim partnerom, imala sam siguran posao i upravo smo kupili svoj prvi dom. Osećala sam se kao da je vreme za materinstvo. U ovo vreme migrena je već bila deo mog života.
Dijagnostikovana mi je hronična migrena i imala sam glavobolje gotovo svakodnevno. Imala sam dva do tri teška napada migrene mesečno, što me je ponekad ostavilo u krevetu i do tri dana. Dijagnoza mi je veoma teško pala. Ne samo da sam brinula o tome kako ću voditi trudnoću, već i o tome kako ću moći da se brinem o novorođenčetu kada su postojali delovi meseca kada sam se jedva brinula za sebe.
U to vreme mi je bilo tako teško da vidim trudnicu koja ide ulicom. To me je uzdrmalo i nisam mogla to da kontrolišem. I naravno, kada razmišljate o tome da zatrudnite ili brinete zbog toga, trudnice su iznenada svuda!
Suprug i ja smo puno razgovarali o mojoj zabrinutosti i njegov savet je bio da odem i razgovaram o tome sa svojim neurologom. Znala sam da neću biti prva žena sa migrenom koja se suočila sa ovim problemom, pa sam želela profesionalni savet.
Moj neurolog je bio sjajan, i objasnio mi je kako hormoni utiču na moju migrenu, kao i da postoje dva moguća uticaja trudnoće na migrenu:
U krajnjoj liniji, svaka osoba koja živi sa migrenom je različita, a lako je pogoditi kojoj opciji sam se nadala.
Nisam znala šta da radim. Toliko sam želela bebu, ali da li bih mogla realno da se nosim sa pogoršanjem simptoma migrene? Stavili smo na papir – za i protiv, ali da budem iskrena, svaki scenario mi se na kraju svodio na to da želim da imam dete.
Zato smo odlučili da to učinimo i srećom nismo čekali predugo. U roku od nekoliko meseci videla sam te dve pozitivne linije na testu trudnoće. Htela sam da imam bebu! Suprug i ja smo počeli da sanjamo o našim planovima za budućnost, ali ja sam stalno mislila na nevolje koje bi mogle da mi se dese.
Bila sam šesta nedelja kada sam saznala da sam trudna i nedugo zatim su se javili simptomi prvog tromesečja. Bila sam umorna sve vreme, imala mučnu i osećala sam se kao da mogu da pojedem kuću, ali bila sam i srećnija nego ikad.
Kako su nedelje prolazile, primetila sam još nešto: nisam imala migrenu. Nisam mogla da verujem, pa sam pogledala svoj dnevnik migrene i nije bilo zapisa više od mesec dana! Iskreno nisam mogla da verujem. Ne samo da sam rodila dete, već se sam se oslobodila i simptoma migrene. Bila sam veoma uzbuđena.
Moja trudnoća je prošla tako dobro. Nemojte me pogrešno shvatiti, sve vreme sam imala uobičajene simptome trudnoće i mučnina nikada nije nestala, ali nije mi smetalo jer ću dobiti bebu o kojoj sam oduvek sanjala.
Konačno - posle onoga što se može opisati kao dva najpaklenija dana porođaja - rodio se moj sin. Sva osećanja bola od porođaja nestala su čim sam ga uzela u naručje.
Odlučila sam da pokušam da dojim koliko god sam mogla, želeći samo najbolje za svoje dete. Ova odluka takođe je imala još jedan neočekivani efekat - hormonske promene koje je donelo dojenje i dalje su držale moje napade migrene podalje.
Tokom godina rodila sam još dva dečaka. Nakon rođenja mog drugog sina i izlaska iz bolnice, sećam se kako sam molila muža za još jednu bebu, kako bih mogla ostati bez migrene još neko vreme. Nepotrebno je reći da sam osam meseci kasnije ponovo bila trudna.
Tokom svog putovanja kroz tri trudnoće i dojenje sam imala skoro četiri godine sa jedva nešto napada migrene. Nikad se nisam osećala tako dobro. Naravno da sam bila umorna sa troje dečaka o kojima moram da se brinem, ali bez svakodnevnog stresa zbog mojih migrenskih simptoma, bila sam više nego sposobna da se brinem o njima i uživala sam u svom vremenu radeći to. Sa dojenjem trećeg sina sam prestala kada je imao šest meseci, a ja sam se vratila na posao kada je imao devet meseci.
Pre nego što sam se vratila na posao, tu i tamo bih imala neobičnu glavobolju, ali ništa tako loše kao ono na šta sam navikla pre trudnoće. Čim sam ponovo počela da radim, simptomi migrene su se vratili.
I ovag puta sa većim intenzitetom.
Vratila sam se svakodnevnim glavoboljama. Imala sam 20-25 dana glavobolje, i po dva do četiri ozbiljna napada migrene mesečno. Znala sam da mi opterećenost na poslu i briga o dečacima uzimaju danak. Moje zdravlje je počelo da trpi i više nisam imala energije za vežbanje, jer sam bila tako iscrpljena nakon napornog radnog dana uz brigu za dečake.
Stalno sam se molila da dobijem još jednu bebu. Tokom trudnoće sam se osećala najbolje i kao bonus dobijam i bebu! Ali na nesreću, morala sam da potražim druge mogućnosti, jer iskreno mislim da bi se moj suprug razveo od mene čak i da pokrenem ovaj razgovor.
Vratila sam se svom neurologu po još nekoliko saveta. Bila sam bez terapije nekoliko godina dok sam bila trudna, pa sam tražila njegova uputstva o najboljim opcijama lečenja koje su mi na raspolaganju.
Ispostavilo se da su mi njegovi saveti i podrška bili od velike pomoći. Dobijanje informacija od profesionalca je važna tokom borbe sa vašim stanjem. Takođe, mislim da je odličan način za pronalaženje informacija i podršku povezivanje sa vašim lokalnim udruženjem pacijenata koji boluju od migrene. Patnja od migrene može biti vrlo usamljeno mesto, posebno kada žonglirate sa majčinstvom i poslom. Saznanje da niste sami i da drugi doživljavaju slična osećanja i simptome kao što su vaši, zaista je korisno.
Migrena je i dalje svakodnevna borba za mene i nisam sigurna da će ikada nestati. Ali saznanje da postoje ljudi koji mogu da mi pomognu i podrže me je toliko umirujuće.
Majčinstvo je neverovatno i sve o čemu sam sanjala. Naravno da imam svoje loše dane. Dane kada ne mogu da podignem glavu sa jastuka. Dane u kojima želim da pobegnem od trojice dečaka koji vrište zbog televizije i grickalica. Ali što se tiče materinstva, dobro sigurno nadmašuje loše. Iskreno, ne bih se vratila i promenila svoju odluku ni za šta.
UK/MED/19/0264 October 2019