Kako prepoznati rani HOBP – važnost rane dijagnostike

Hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP) predstavlja hronično oboljenje disajnih puteva koje se može lečiti, ali, što je važnije, to je hronično oboljenje koje se može sprečiti. HOBP je bolest koju karakteriše ograničen protok vazduha kroz disajne puteve koji, za razliku od astme, nije reverzibilan. U osnovi ovog oboljenja nalazi se zapaljenska reakcija kao odgovor na štetne čestice i gasove u disajnim putevima. Kod bolesnika sa HOBP-om manji su otvori disajnih puteva. U njih ulazi manje vazduha zato što su zidovi disajnih puteva zadebljali i otečeni, disajni putevi su suženi pod uticajem malih mišića koji ih okružuju i u njima se stvara sluz koju bolesnik iskašljava. Pogoršanja opstrukcije i istovremeno prisustvo drugih bolesti doprinose ukupnoj težini kod svakog pojedinačnog pacijenta. 

Poslednjih decenija postoji jasan trend porasta obolevanja i umiranja od HOBP-a, a takođe i porast broja onih koji žive sa ovim stanjem. Procenjuje se da svake godine skoro tri miliona ljudi širom planete umre od HOBP-a, a da oko 384 miliona ljudi živi s njim. Hronična opstruktivna bolest pluća je jedna od najlošije dijagnostikovanih bolesti u medicine jer se na prepozna na vreme i zbog toga se nedovoljno leči. Procenjenjuje se da skoro 70% pacijenata s HOBP-om ostane nedijagnostikovano.

Glavni faktori rizika za nastanak HOBP-a su: pušenje cigareta, zagađenje vazduha u otvorenom i zatvorenom prostoru, profesionalna izloženost gasovima i česticama u radnoj sredini, genetski faktori, odnosno predispozicije. Pušenje cigareta je najsigurnije potvrđen spoljni faktor rizikaza razvoj HOBP-a i uz to svakako najčešći zagađivač kome su pluća izložena. Duvanski dim oštećuje pluća i dovodi do upale i suženja disajnih puteva. Od svih pušača kod približno 50% se razvija ograničenje vazduha, a kod oko 20% i klinički potvrđen HOBP. Mortalitet zbog HOBP-a uzrokovanog pušenjem cigareta se znatno povećava proporcionalno intenzitetu pušenja. Faktori spoljašnje sredine, kao što su izloženost zagađenom vazduhu, prašini, hemijskim isparenjima i duvanskom dimu, znatno povećavaju rizik za nastanak ove bolesti. Poznat genetski faktor koji doprinosi nastanku jeste urođen izostanak jednog antiinflamatornog faktora koji se zove alfa 1-antitripsin. Kod oko 5% obolelih se javlja ova deficijencija. Preterana reakcija organizma na različite nadražaje, što se ispoljava još u detinjstvu reakcijom deteta na infekcije, takođe spada u faktor rizika. 

Tegobe počinju da se ispolјavaju godinama posle prvih znakova inflamacije, patofizioloških promena i sledstvenih poremećaja disajne funkcije. Najčešće se radi o osobama starijim od 40 godina. Ranije ispolјavanje je karakteristika onih kod kojih u osnovi bolesti leže urođeni poremećaji, kao što je to insuficijencija alfa-1 antitripsina.

Osobe koje boluju od HOBP-a žale se na kašalj i iskašljavanje sluzavog ili „prljavog“ ispljuvka, otežano dišu, guše se, ostaju bez daha prilikom fizičkog napora i potrebno im je duže vreme da se oporave nakon prehlade. S napredovanjem bolesti, tegobe postaju sve izraženije. Simptomi HOBP-a nisu uvek očigledni ili lako shvatljivi, naročito u početnim stadijumima bolesti. Ponekad kašalj i iskašljavanje sekreta mogu trajati godinama pre pojave HOBP-a, ali su znaci i uvod u njegovo nastajanje. Većina pacijenata kasno se javlja lekaru i smatra da je kašalj normalna pojava zbog pušenja. Treba znati da kašalj i iskašljavanje kod pušača nisu uobičajene pojave. Često se simptomi HOBP-a pripisuju starenju, nedostatku fizičke aktivnosti i drugim oboljenjima, što odlaže pravu dijagnozu ove bolesti. Postupno nastanjanje tegoba na koje se bolesnici prilagođavaju doprinosi neobraćanju pažnje na bolest. Bolesnici se lekaru jave tek kada teško disanje i zamaranje počnu da im remete svakodnevni život ili kada dođe do akutizacije bolesti.

Adaptacija na stalnu ometenost protoka vazduha kroz disajne puteve umanjuje percepciju dispneje (osećaj teskog disanja), tako da se neretko na teško disanje ne žale ni bolesnici kod kojih se vidi naporan rad i pomoćnih disajnih mišića dok miruju, ali ovi bolesnici osete izrazito teško disanje čim naprave i nekoliko koraka po ravnom. Dispneja vodi ka smanjenju životnih mogućnosti bolesnika i depresivnosti. U početku je vezana samo za teže fizičko naprezanje, a kasnije se ispolјava pri sve manjim naporima, da bi na kraju ometala i osnovne aktivnosti bolesnika, održavanje lične higijene i slično. 

Svaka osoba, posebno nakon 40. godine, koja ima faktore rizika za nastanak HOBP-a, pre svega dugogodišnje pušenje cigareta, a ima dugotrajan kašalj sa sekretom ili nedostatak daha, treba da uradi dodatnu dijagnostiku.

Ne postoji jedinstven test za HOBP, već se dijagnoza postavlja na osnovu simptoma, kliničkog pregleda, postojanja faktora rizka i dodatnih dijagnostičkih procedura. Imajući u vidu razloge za nastanak HOBP-a, njegovo ispolјavanje i mogućnosti lečenja, u cilјu pravilnog dijagnostikovanja i zbrinjavanja HOBP-a pri uzimanju anamneze treba voditi računa da se prikupe podaci o:

• faktorima rizika – pušenju i izlaganju štetnim agensima iz okoline;
• postojanju astme, alergija, sinusitisa, nazalnih polipa, respiratornih infekcija u detinjstvu, drugih respiratornih bolesti;
• postojanju HOBP-a i/ili drugih respiratornih bolesti u porodici;
• načinu razvoja simptoma, imajući u vidu da se HOBP obično razvija kod starijih osoba koje su imale otežano disanje, češće prehlade zimi i ograničenje socijalnih aktivnosti godinama pre nego što su se obratile lekaru;
• prethodnim egzacerbacijama i hospitalizacijama zbog respiratornih bolesti;
• komorbiditetima kao što su obolјenje srca, osteoporoza, muskuloskeletne bolesti, maligniteti;
• kvalitetu života, koji može da bude lošiji zbog smanjene aktivnosti, gubitku radne sposobnosti s pratećim lošim ekonomskim posledicama, smanjenju porodičnih rutina i seksualnih aktivnosti, depresiji i anksioznosti;
• raspoloživosti socijalne i porodične potpore;

Spirometrijsko ispitivanje predstavlja zlatni standard za dijagnostikovanje HOBP-a. To je najjednostavniji i najobjektivniji način za otkrivanje smanjenja protoka vazduha kroz disajne puteve. Bezbolna je, brza i pouzdana metoda koja lekaru pomaže u utvrđivanju dijagnoze i kontroli razvoja HOBP-a. Traje oko 10 minuta. Tokom testa pacijent duboko udahne, a zatim snažno duva u cev povezanu sa spirometrom. Za postavljanje dijagnoze HOBP-a neophodno je spirometrijski dokazati perzistentno, ireverzibilno ograničenje protoka vazduha u disajnim putevima. 

Kada se postavi dijagnoza HOBP-a, ova bolest se mora lečiti ceo život. Lečenje HOBP-a ima za cilj ublažavanje simptoma i uticaj na tok i ishod bolesti. Ovo je hronična i sigurno progresivna bolest koja, ako se ne leči, tokom vremena sve više onemogućava svakodnevno fukcionisanje pacijenta do potpune invalidnosti, zavisnosti od kiseonika, aparata za neinvazivnu ventilaciju i boravka u krevetu tokom većeg dela dana.

Lečenje stabilnog HOBP-a zasniva se na sledećim principima: 

• Identifikacija faktora rizika i smanjenje izloženosti su važni za prevenciju i lečenje – apsolutni prekid pušenja, smanjenje aerozagađenja, zaštita na radu i drugo;
• Svi bolesnici sa HOBP-om imaju dobrobit od respiratorne rehabilitacije i održavanja fizičke aktivnosti;
• Individualna procena težine bolesti, a samim tim i individualizovano lečenje;

Medikamentozna terapija zasad ne može da spreči propadanje plućne funkcije, ali uspešno smanjuje težinu i učestalost simptoma i pogoršanja bolesti, poboljšava podnošenje napora i opšte zdravstveno stanje. Individualno lečenje bolesnika s HOBP-om zasniva se na, takođe individualnoj, proceni težine bolesti. Međutim, svi bolesnici s HOBP-om, nezavisno od stadijuma, imaju koristi od nefarmakoloških i drugih mera. Medikamentozna terapija HOBP-a zasniva se na kombinaciji lekova, bronhodilatatora (lekova koji opuštaju i šire disajne puteve) i antiinflamacijskih lekova. Najčešće se prepisuju lekovi koji se nalaze u uređajima za inhalaciju (udisanje). Na taj način lekovi dospevaju direktno u disajne puteve i pluća. Inhalacioni lekovi se moraju koristiti dugotrajno, ne stvaraju zavisnost kod pacijenta, organizam se ne navikava na njih. Veoma je važno da pacijent shvati da je HOBP hronično oboljenje i da zahteva svakodnevno lečenje po savetima lekara koji su u skladu sa težinom bolesti. Saradnja s lekarom drži bolest pod kontrolom.

 Literatura:

1. World Health Organization. website who.int/respiratory/copd/en
2. Global Initiative for Chronic Obstructive Lung Disease (GOLD)2024. website www. goldcopd.org
3. The Australian Lung Foundation. Website: www.lungfoundation.com.au
4. Yang I. A., Jenkins C. R., Salvi S. S. Chronic obstructive pulmonary disease in never-smokers: risk factors, pathogenesis, and implications for prevention and treatment. Lancet Respir Med 2022; 10(5):497-511.
5. Higbee D. H., Granell R., Davey Smith G., Dodd J. W. Prevalence, risk factors, and clinical implications of preserved ratio impaired spirometry: a UK Biobank cohort analysis. Lancet Respir Med 2022; 10(2):149-57.
6. Martinez F. J., Han M. K., Allinson J. P., et al. At the Root: Defining and Halting Progression of Early Chronic Obstructive Pulmonary Disease. Am J Respir Crit Care Med 2018; 197(12):1540-51.
7. Maria Eugenia Laucho-Contreras and Mark Cohen-Todd. Early diagnosis of COPD: myth or a true perspective. Eur Respir Rev 2020; 29: 200131.

DUOR-RS-00260