Ishrana pacijenata sa srčanom insuficijencijom

Dr. Ana Karadžić, Kardiolog, Klinika za kardiologiju, UKCS, Beograd

Srčana insuficijencija (SI) nastaje kada srce ne pumpa efikasno i ne isporučuje dovoljno kiseonika vašem telu. Kada se to dogodi, pokreće se kaskada fizioloških promena, a krajnji rezultat je da mnogi delovi tela nemaju protok krvi koji im je potreban. Iako izraz srčana insuficijencija doslovno znači otkazivanje srca, to ne znači da je srce potpuno otkazalo. Umesto toga, neefikasno pumpanje srca u srčanoj insuficijenciji izaziva zadržavanje krvi u venama koje vode krv do srca. Bubrezi počinju da zadržavaju tečnost, a tkiva u telu otiču.1

Širom sveta procenjuje se da 56,2 miliona ljudi ima SI. Procene prevalencije (ukupno obolelih) širom sveta kreću se od jedan do tri odsto ukupne populacije.2

Najčešći uzrok  SI je koronarna arterijska bolest, drugi uobičajeni uzroci uključuju dugotrajnu hipertenziju, dijabetes melitus, srčane aritmije, bolesti srčanih zalistaka, hroničnu opstruktivnu bolest pluća, slip apneju, urođene bolesti srca. Incidenca srčane insuficijencije i disfunkcije leve komore raste s godinama. Pušenje dramatično povećava rizik od aterosklerotičnih kardiovaskularnih bolesti, a time i srčane insuficijencije. Zloupotreba alkohola može dovesti do proširenja srca – dilatativne kardiomiopatije. Gojaznost, incidenca srčane insuficijencije se povećava za 5% za muškarce i 7% za žene za svaki porast BMI za jedan poen iznad 25 kg/m2.3

Simptomi srčane insuficijencije

Mnogi pacijenti sa srčanom insuficijencijom imaju simptome koje pripisuju starenju, poput umora, nedostatka vazduha pri penjanju uz stepenice ili smanjenog kapaciteta za vežbanje. Kako se stanje pogoršava, otežano disanje i zamaranje se javljaju čak i pri hodanju po ravnom. U kasnim fazama otežano disanje počinje da se javlja u mirovanju. Kako se tečnost nakuplja u plućima, može postojati uporan kašalj ili teško disanje. Oboleli sa srčanom insuficijencijom mogu da počnu da spavaju  u sedećem položaju, naslonjeni na jastuke, jer na taj način lakše dišu. Tečnost se takođe može nakupiti u nogama i gležnjevima, što dovodi do otoka nogu. Kako telo akumulira sve više i više tečnosti, bolesnik može doživeti znatno povećanje telesne težine.

Lečenje bolesnika sa srčanom insuficijencijom ima za cilj smanjenje simptoma i znakova bolesti, smanjenje broja prijema u bolnicu i smanjenje smrtnosti.4 Da bi postigli ove ciljeve, preporučena je dijeta s malo soli i terapija lekovima. Na kraju, kada lekovi i dijeta više ne mogu da pomognu, treba razmotriti uređaje koji pomažu u radu leve komore (left ventricular assist device) ili transplantaciju srca.4

Srčana slabost zahteva dugotrajno lečenje pa bolesnik mora da promeni životne navike. Ishrana igra ključnu ulogu u upravljanju ovim stanjem i može značajno uticati na kvalitet života pacijenata. Pravilna ishrana može pomoći u kontroli simptoma, smanjenju rizika od komplikacija i poboljšanju opšteg zdravstvenog stanja. 5

Ograničenje unosa natrijuma (soli) jedan je od najvažnijih aspekata dijete kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom. Natrijum može izazvati zadržavanje tečnosti, što povećava pritisak na srce i može pogoršati simptome srčane insuficijencije, kao što su oticanje (edem) i otežano disanje.

  • Preporučena količina natrijuma: Pacijentima sa srčanom insuficijencijom obično se preporučuje unos manje od 2.000 mg natrijuma dnevno. 3 Kod težih oblika bolesti preporuka može biti smanjenje na 1.500 mg dnevno.
  • Izvori natrijuma: Najveći izvori natrijuma u ishrani su prerađena hrana, konzervirani proizvodi, brza hrana, slane grickalice, suhomesnati proizvodi i industrijski pekarski proizvodi. Takođe, natrijum se nalazi u mnogim začinima i sosovima.
  • Strategije za smanjenje unosa natrijuma: Preporučuje se korišćenje svežih, neprerađenih namirnica, pripremanje hrane kod kuće bez dodavanja soli, korišćenje začina i bilja kao zamene za so, pažljivo čitanje etiketa na prehrambenim proizvodima i biranje opcija s niskim sadržajem natrijuma. Osloboditi se loše navike: ukloniti slanik s kuhinjskog pulta i stola; sipanje 1/8 kašičice soli iz slanika dodaje više od 250 miligrama natrijuma u ​​ jelo. U većini recepata može da se smanji količina soli za 50% ili se može potpuno eliminisati. Hrana može da se peče, prži, kuva na pari, bez soli. Ne treba dodavati so u vodu za kuvanje testenine, pirinča, žitarica i povrća. To je jednostavan način da se smanji unos natrijuma.6

Ograničenje unosa tečnosti pomaže u smanjenju opterećenja srca i sprečavanju zadržavanja tečnosti, što je uobičajeni problem kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom.

  • Preporučena količina tečnosti: Kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom često se preporučuje ograničenje unosa tečnosti na 1,5 do dva litra dnevno,4 uključujući sve tečnosti kao što su voda, kafa, čaj, sokovi i supa.
  • Strategije za praćenje unosa tečnosti: Pacijentima se savetuje da beleže unos tečnosti tokom dana, piju manje količine tečnosti više puta dnevno, koriste male čaše za piće ili graduisane flaše ili bokale, i izbegavaju pića koja izazivaju žeđ, poput onih sa visokim sadržajem šećera ili kofeina.
  • Simptomi prekomernog unosa tečnosti: Bilo kakvo povećanje težine ili oticanje (posebno u nogama, gležnjevima ili stopalima) može biti znak zadržavanja tečnosti. Važno je redovno meriti težinu i obavestiti lekara o bilo kakvim promenama.

Pored ograničenja natrijuma i tečnosti, pacijenti sa srčanom insuficijencijom treba da održavaju uravnoteženu ishranu bogatu hranljivim materijama.6

  • Voće i povrće: Treba uključiti širok spektar voća i povrća, jer su bogati vitaminima, mineralima i vlaknima, a imaju nizak sadržaj natrijuma.
  • Integralne žitarice: Preporučuje se konzumacija integralnih žitarica kao što su smeđi pirinač, kinoa, ječam i zob, koji su bogati vlaknima i pomažu u kontroli nivoa holesterola i šećera u krvi.
  • Proteini: Izvor proteina treba da budu nemasno meso (kao što su piletina i ćuretina bez kože), riba, mahunarke, orašasti plodovi i semena. Riba, naročito masna riba poput lososa i skuše, bogata je omega-3 masnim kiselinama, koje su korisne za zdravlje srca.
  • Zdrave masti: Treba birati nezasićene masti kao što su maslinovo ulje, avokado i orašasti plodovi, a izbegavati zasićene i trans masti koje se nalaze u prerađenoj i brzoj hrani. 6

Održavanje zdrave telesne težine ključno je za pacijente sa srčanom insuficijencijom, jer prekomerna težina dodatno opterećuje srce.6

  • Energetski balans: Važno je da unos kalorija bude u skladu sa energetskim potrebama pacijenta. Preporučuje se konzumacija manjih, ali češćih obroka kako bi se održao stabilan nivo energije.
  • Izbegavanje praznih kalorija: Treba izbegavati hranu i pića koja su bogata kalorijama, a siromašna hranljivim materijama, poput slatkiša, gaziranih pića i pržene hrane.

Alkohol i kofein mogu negativno uticati na srčanu funkciju i pogoršati simptome srčane insuficijencije.

  • Alkohol: Alkohol može izazvati aritmije, povećati krvni pritisak i pogoršati simptome srčane insuficijencije. Pacijentima se često preporučuje potpuno izbegavanje alkohola ili znatno smanjenje njegovog unosa.
  • Kofein: Prekomerni unos kofeina može izazvati aritmije i povećati krvni pritisak. Preporučuje se ograničenje unosa kofeina, posebno iz kafe, čaja i energetskih pića.

ZAKLJUČAK

Ne postoji posebna dijeta za lečenje SI. Pacijenti treba da sarađuju sa svojim lekarom kako bi razvili individualizovani plan ishrane koji odgovara njihovim specifičnim potrebama i zdravstvenom stanju. Odabir hrane s malo soli, izbegavanje prerađene hrane i korišćenje alternativnih začina mogu pomoći da se ograniči upotreba soli. Pacijenti sa SI mogu ograničiti unos tečnosti tako što će rasporediti unos tečnosti tokom dana koristeći graduisane boce za praćenje. Održavanje striktne dijete sa ograničenim unosom soli i tečnosti može pomoći u smanjenju simptoma srčane insuficijencije i poboljšanju kvaliteta života pacijenata.

LITERATURA

  1. Harvard Health Publishing of The President and Fellows of Harvard College. Heart Failure. 2024.
  2. The Heart Failure Society of America Heart Failure COMMITTEE MEMBERS. Epidemiology and Outcomes Statistics: A Report of the Heart Failure Society of America; J Card Fail. 2023 October ; 29(10): 1412–1451. doi:10.1016/j.cardfail.2023.07.006.
  3. Nutrition Guide for Clinicians - Congestive Heart Failure; https://nutritionguide.pcrm.org/nutritionguide/view/Nutrition_Guide_for_Clinicians/1342034/all/Heart_Failure?refer=true.
  4. Republička stručna komisija za izradu i implementaciju vodiča dobre kliničke prakse. Nacionalni vodič dobre kliničke prakse za dijagnostikovanje i lečenje srčane insuficijencije. Klinički vodič 16/12 Beograd, 2013.
  5. Abshire M, Xu J, Baptiste D, et al. Nutritional Interventions in Heart Failure: A Systematic Review of the Literature.J Card Fail. 2015;21(12):989-99.  [PMID:26525961]
  6. Heart Failure Diet: Foods To Eat and Avoid; May 1, 2023. https://health.clevelandclinic.org/heart-failure-diet