Kako sačuvati srce?
Današnji tempo života često nam ostavlja malo vremena da razmišljamo o sopstvenom zdravlju. Svakodnevni stres, fizička neaktivnost i nezdrava ishrana dovode do zdravstvenih tegoba. Po podacima Svetske zdravstve organizacije (SZO) kao i ,,Evropskog udruženja kardiologa (ESC)’’, kardiovaskularne bolesti su uz malignitete, vodeće po stopi oboljevanja i smrtnosti, a smatra se da će se broj obolelih od kardiovaskularnih bolesti (KVB) duplirati u narednih 20 godina. Po podacima ,,Instituta za javno zdravlje Batut’’, u Srbiji je u 2015. godini od ukupnog broja umrlih osoba, 52,4% umrlo od bolesti srca i krvnih sudova.
Kako možemo pomoći sebi Na šta treba obratiti pažnju? Šta čuva srce od infarkta?
ISHRANA
Ishrana je jedan od faktora koji najviše utiče na naše zdravlje. Konzumiranje masne, zasladjene i slane hrane, kao i smanjeni unos voća i povrća bitno povećava rizik od nastanka različitih bolesti uključujući i kardivaskularne. Prema jednoj od studija objavljenoj u JAMA medicinskom časopisu, osobe koje u ishrani unose 17-21% ukupnih dnevnih kalorija iz industrijski preradjenih šećera , imaju za 38% veći rizik umiranja od kardiovaskularnih bolesti. Dodati šećer nalazi se u velikom broju namirnica koje svakodnevno konzumiramo. Po preporukama Američke Kardiološke Asocijacije ( American Hearth Association - AHA) preporučena maksimalna dnevna doza šećara je 6 kašičica odnosno 100 kilokalorija dnevno za žene i 9 kašičica odnosno 150 kilokalorija za muškarce. Po istraživanju AHA većina Amerikanaca dnevno unosi čak 22 kašičice dodatih šećera u ishrani. Ovakav način ishrane dopinosi pojavi gojaznosti, povišenih vrednosti krvnog pritiska i holesterola. Masna i slana ishrana imaju slično dejstvo na ljudski organizam. Slana ishrana je pogotovo opasna kod osoba sa hipertenzijom obzirom da so utiče na povećanje vrednosti sistolnog i dijastolnog pritiska. Povećanjem telesne težine, raste i nivo holesterola i triglicerida u organizmu čime se povećava kardiovaksularni rizik. Adekvatna ishrana podrazumeva redovan dnevni unos svežeg voća i povrća, više ribe, a manje crvenog mesa, kuvanu ili grilovanu hranu, korišćenje orašastih plodova poput svežeg badema, oraha, lešnika. Često se zaboravlja da je dobra i redovna rehidracija organizma običnom vodom od ključne važnosti za pravilno funkcionisanje organa. Između 1.5L i 2L je dnevna preporučena doza unosa tečnosti kod odrasle zdrave osobe.
HRONIČNE BOLESTI
Nelečene, zapuštene i zanemarene hronične bolesti poput arterijske hipertenzije, dijabetesa i gojaznosti mogu vrlo brzo dovesti i do nastanka srčanog kao i moždanog udara. Hipertenzija se često ne leči ili se leči neredovno, manifestuje se najčešće glavoboljom i zujanjem u ušima, a u velikom broju slučajeva se otkrije tek kad dovede do oštećenja ciljnih organa odnosno krvnih sudova srca, mozga, bubrega, očnog dna. U Srbiji po podacima Instituta Batut, 47% ljudi ima hipertenziju, a svega 23% onih koji se leče ima vrednosti arterijske tenzije ispod 140/90mmHg što je referentna vrednost za procenu krvnog pritiska. Ukoliko je u više navrata izmeren pritisak viši od 140/90mmHg , potrebno je sprovesti dijagnostiku
praćenja 24h-Holtera kao i dijeteskih mera (redukcije soli u ishrani, kofeinskih i gaziranih napitaka), a prema proceni lekara uvesti i terapiju lekovima. Šećerna bolest (Diabetes Mellitus) smatra se podmuklom bolešću jer oštećuje receptore za bol, te puno bolesnika oseti anginozne bolove tek kada su suženja srčanih arterija već uznapredovala. U Srbiji je tokom 2015. registrovano oko 8.1% dijabetičara u ukupnoj populaciji, a 95% ovih pacijenata boluje od dijabetesa tip 2. Kontrola glikemije ( nivoa gukoze u krvi) neophodna je da bi se sprečilo dalje napredovanje bolesti i njen poguban efekat na kardiovaskularni sistem. Povišena vrednost masnoća u krvi vodi stvaranju ateromatoznih naslaga u arterijama srca. Najčešće uz povećanje telesne težine dolazi i do rasta nivoa holesterola i triglicerida u krvi što dodatno povećava kardiovaskularni rizik . Pravilna ishrana, fizička aktivnost, pridržavanje propisane terapije lekovima ( statini i fenofibrati ), jesu načini održavanja optimalnog nivoa i procenta lipida u organizmu.
ŽIVOTNE NAVIKE
Veliki neprijatelj pravilnog funkcionisanja kardiovaskularnog sistema je pušenje duvana . U Evropi oko 1/3 stanovništva konzumira redovno duvan, a prema lokalnoj statistici u Srbiji puši 25% žena i 34% muškaraca starijih od 15 godina. Duvan tokom vremena deluje loše na elastičnost zidova krvnih sudova , smanjuje njihovu propustljivost za hranljive materije , dovodi do hipertenzije, loše prokrvljenosti ekstremiteta , povećava rizik od srčanih i moždanih udara, oštećenja bubrega ,bolesti pluća kao i maligniteta respiratornog sistema.
Normalna fizička aktivnost koja podrazumeva svakodnevno šetanje 45-60 minuta umereno brzim tempom, preporučena je od relevantnih kardioloških udruženja , jer se to pokazalo kao pozitivan factor za poboljšanje zdravlja. Organizmu je potreban kiseonik, a fizička aktivnost omogućava njegov bolji dotok u tkiva i do ćelija. Rekreacija prilagođena individualnim fizičkim mogućnostima ima posebno pozitivno dejstvo na koštano-zglobno-mišićni sistem kao i na kardio-vaskularni sistem.
Stres je danas jedan od važnih faktora rizika za razvoj kardioloških bolesti uključujući infarkt. Uobičajen tempo života se znatno ubrzao poslednjih decenija , ima mnogo više stresa u poslovnoj i privatnoj sferi, što utice na rast broja kardiovaskularnih bolesnika. Smatra se da stres i pojačane emocije ( posebno one negativne poput tuge i ljutnje), utiču na povećavaje aktivnosti simpatičkog nervnog sistema i nivoa kateholamina u krvotoku – materija koje organizam drže u stanju akcije i pripravnosti , što povećava potrebu za kiseonikom , utiče na puls, arterijski pritisak i rad srčanog mišića... Nagle promene u krvotoku mogu dovesti do razaranja aterokslerotskih naslaga i pojave tromboze, poremećaja srčanog ritma ili infarkta.
ZAKLJUČAK
Pravilnom brigom o sopstvenom zdravlju možemo ublažiti uticaj naslednih faktora za nastanak kardiovaskularnih bolesti. Redovna fizička aktivnost, umeren unos visokokalorične hrane , redukcija duvana i alkohola, između ostalog, učiniće naš život kvalitetnijim i boljim.
Ukoliko se bolest ipak pojavi , ne treba ignorisati problem , jer adekvatna terapija sprečava nastanak komplikacija. Ne treba zaboraviti kontrolu stresa i kvalitet spavanja kao osnove dobrog zdravlja.