Promena životnih navika kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom

Dr Milan Labudović, spec. interne medicine, kardiolog, KC Kragujevac

Srčana slabost (insuficijencija) jedan je od najvećih problema savremene civilizacije. Srčana slabost predstavlja poremećaj funkcije srca koji se manifestuje u situaciji kada srce kao pumpa ne može da obezbedi dovoljno krvi da bi se zadovoljilo potrebe organizma za kiseonikom i hranljivim materijama u naporu, a u teškim slučajevima i u miru.

Na osnovu rezultata epidemioloških studija, procenjuje se da oko dva procenta svetske populacije boluje od srčane slabosti. Smatra se da u Evropi čak petnaest miliona ljudi ima srčanu insuficijenciju, svake godine se otkrije još 3,6 miliona novoobolelih, ali gotovo toliko pacijenata nije toga svesno jer nema simptoma. Smatra se da je popuštanje srca prisutno kod svake desete osobe starije od 70 godina. Oko pet odsto svih bolesnika, naročito onih starijih od 65 godina, ima dijagnostikovanu srčanu slabost. Prognoza bolesnika sa uznapredovalom srčanom insuficijencijom je lošija nego prognoza karcinoma, oko 50% bolesnika umre unutar pet godina.

Bolest u velikoj meri onesposobljava pacijente, a od trenutka kada obole polovina umire za četiri godine, dok u prvoj godini umire ili se ponovo vraća u bolnicu radi lečenja najtežih stadijuma čak 40 odsto bolesnika.

U svakodnevnoj kliničkoj praksi težina srčanog popuštanja se procenjuje na osnovu stepena ograničenja fizičke aktivnosti, i to prema klasifikaciji Njujorškog kardiološkog društva (NYHA klasifikacija)..

• Klasa I – ne postoje ograničenja fizičke aktivnosti, uobičajeno fizičko opterećenje ne dovodi do pojave simptoma srčane insuficijencije.
• Klasa II – postoji manje ograničenje fizičke aktivnosti, tj. uobičajene aktivnosti izazivaju simptome, dok u mirovanju nema tegoba.
• Klasa III – prisutno je veće ograničenje fizičke aktivnosti, tj. male, uobičajene aktivnosti stvaraju simptome.
• Klasa IV – simtpomi su prisutni i u mirovanju, tj. pogoršavaju se pri najmanjoj fizičkoj aktivnosti. 

Srčana slabost zahteva dugotrajno lečenje, ali promena životnih navika je – imperativ.

Optimalni životni stil

Preporuke za fizičku aktivnost i fitnes

U cilju smanjenja rizika obolevanja i smrtnosti preporučuje se odraslim osobama svih starosnih grupa da imaju fizičku aktivnost umerenog intenziteta u trajanju od 150 do 300 minuta nedeljno ili da imaju fizičku aktivnost visokog intenziteta u trajanju od 75 do 100 minuta nedeljno.

Odraslim osobama koje ne mogu da sprovedu fizičku aktivnost u trajanju od 150 min. umerenog intenziteta nedeljno preporučuje se da ostanu aktivni u meri u kojoj dozvoljavaju njihove sposobnosti i njihovo zdravstveno stanje; treba težiti redukciji dužine sedenja i bar lakoj aktivnosti tokom celog dana.

Trening sa otporom kao dodatak preporučuje se najmanje dva puta nedeljno.

Preporuke za način ishrane i upotrebu alkohola

Preporučuje se mediteranski ili sličan način ishrane. Mediteranski način ishrane bazira se na velikoj konzumaciji voća, povrća, mahunarki, žitarica od punog zrna, ribe i maslinovog ulja, umerenoj konzumaciji alkohola i smanjenom unosu crvenog mesa, mlečnih proizvoda i zasićenih masti. Usvajanje mediteranskog načina ishrane udruženo je s redukcijom rizika od kardiovaskularnih bolesti.

• Poželjna je zamena zasićenih masti nezasićenim, potom redukcija soli u cilju sniženja vrednost krvnog pritiska.
• Preporučuje se ishrana bazirana na namirnicama biljnog porekla, bogata vlaknima, žitaricama punog zrna, voće, povrće, leptirnjače (sušen grašak, leblebije, pasulj, sočivo) i orašasti plodovi.
• Treba posebno uložiti napor da bi se upotreba alkohola ograničila do maksimalnih 100 g nedeljno.
• Preporučuje se konzumiranje ribe, posebno masne, bar jednom nedeljno i restrikcija upotrebe prerađenih masti.
• Preporučuje se restrikcija upotrebe slobodnih šećera, posebno zaslađenih napitaka, do maksimalnih 10% energetskog unosa.

Karakteristike zdravog načina ishrane

Usvajanje načina ishrane bazirane prevashodno na namirnicama biljnog porekla i u manjoj količini životinjskog porekla.

Zasićene masne kiseline treba da sačinjavaju < 10% ukupnog energetskog unosa.

Transnezasićene masne kiseline unositi u minimalnoj količini, po mogućstvu nikada putem prerađene hrane.

Ciljevi u ishrani kojima treba težiti:

• < 5 g ukupnog unosa soli dnevno
• 30-45 g vlakana dnevno, po mogućstvu iz punog zrna
• ≥ 200 g voća dnevno (≥ 2-3 porcije)
• ≥ 200 g povrća dnevno (≥ 2-3 porcije)
• Redukcija unosa crvenog mesa na 300 do 500 grama nedeljno, posebno prerađenog mesa
• Preporučuje se upotreba ribe 2 do 3 puta nedeljno, posebno masne ribe
• 30 g neslanih orašastih plodova
• Redukciija unosa alkohola na 100 g nedeljno
• Ne preporučuju se zaslađeni napici, kao što su gazirani napici i voćni sokovi.

Preporuke za telesnu težinu

Preporučuje se smanjenje prekomerne težine i gojaznosti u cilju redukcije vrednosti krvnog pritiska i rizika od dijabetesa tipa 2.

Iako su različite dijete efikasne u redukciji telesne težine, preporučuje se usvajanje zdravog načina života koji uključuje redovnu fizičku aktivnost.

Preporuke za strategiju kod pušenja

Kod bolesnika sa srčanom slabošću zabranjeno je pušenje cigareta jer upotreba duvana predstavlja snažan i nezavisan uzrok nastanka kardiovaskularnih komplikacija.

Prestanak pušenja predstavlja možda najefikasniju meru prevencije kardiovaskularnog rizika.

Iako elektronske cigarete mogu da pomognu pri ostavljanju pušenja, njihov efekat na kardiovaskularno i pulmonalno zdravlje zahteva dalje istraživanje.

Literatura:

1. Preporuke Evropskog udruženja kardiologa (ESC) za dijagnozu i lečenje akutne i hronične srčane insuficijencije (2021)
2. Preporuke Evropskog udruženja kardiologa (ESC) za prevenciju kardiovaskularnih bolesti u kliničkoj praksi (2021)