Koji simptomi ukazuju na to da verovatno imate migrenu?

Željko Marinković Teva

Glavobolja je jedan od najčešćih simptoma s kojima se zdravstveni radnici susreću. Iako su veoma česte, glavobolje se retko dijagnostikuju na odgovarajući način, često su potcenjene, nedovoljno prepoznate i samim tim neadekvatno lečene. Dosta vremena se izgubi od pojave prvih simptoma do obraćanja lekaru, koji treba da postavi dijagnozu o kojoj vrsti glavobolje se radi, ali i od postavljanja dijagnoze do odabira efikasne terapije.

Većina odraslih u nekom trenutku ima glavobolju koju ne procenjuje kao ozbiljan simptom, niti kao razlog da se obrati lekaru. Glavobolja postaje problem tek kada se ponavlja i kada bol, koji je ključni simptom glavobolje, izazove onesposobljenost za svakodnevno funkcionisanje i kod pogođenih osoba naruši kvalitet života.

Glavobolja može biti poremećaj sam za sebe, kada govorimo o primarnoj glavobolji (kao što su migrena, tenziona glavobolja i druge), ili kao posledica nekog drugog poremećaja, takozvana sekundarna glavobolja (uzrokovana traumom, infekcijom, tumorom i drugo).

Postoji mnogo vrsta glavobolja i tokom života možete iskusiti više različitih formi. Jedna od najčešćih svakako je migrena, od koje u svetu pati oko milijardu ljudi. Dva do tri puta češće se javlja kod žena, a najviše su pogođene osobe starosti od 25 do 34 godine. Često je povezana s drugim bolestima, kao što su kardiovaskularna oboljenja, psihijatrijski poremećaji i poremećaji spavanja. Više od 75 drugih bolesti je identifikovano da je udruženo s migrenom. Osobe s migrenom mogu biti podložnije razvoju određenih zdravstvenih stanja, ali i osobe sa određenim zdravstvenim stanjima mogu biti podložnije razvoju migrene. Kada su pacijenti edukovani o vezama između svojih bolesti, znaće koje informacije je važno podeliti sa svojim lekarom.

Kako da posumnjate da imate migrenu?

Migrenu karakteriše ponavljajuća, jednostrana pulsirajuća glavobolja koja najčešće traje od četiri do 72 sata, umerenog je do jakog intenziteta i obično se pogoršava tokom fizičke aktivnosti (nekada i pri hodu i penjanju uz stepenice). Pored glavobolje javljaju se simptomi preosetljivosti na buku i svetlost, kao i mučnina, povraćanje, preosetljivost na miris, dodir i drugo.

Neki pacijenti satima ili danima pre napada migrene osećaju umor, pad koncentracije, promene raspoloženja i druge simptome, a slični simptomi zaostaju i nakon migrenoznog napada.

Migrena je najčešće epizodičnog karaktera, a posebno težak i onesposobljavajući oblik migrene je hronična migrena. Ovi pacijenti imaju glavobolju više od 15 dana mesečno i ozbiljno im je narušen kvalitet života.

Postoji oblik migrene koji se naziva migrena sa aurom, kod koje, pored svih ovih simptoma, mogu da se jave različiti ispadi u vidnom polju – vizuelna aura (blešteće tačke, linije u vidnom polju, izmene kolorita…), senzitivni simptomi (peckanje, trnjenje, bockanje…), pa čak može doći i do poremećaja govora. 

Svaki pacijent s migrenom je individualan, a kakva će klinička slika biti, zavisi od osobe do osobe, kao i od napada do napada. Ne prolaze svi pacijenti kroz sve faze migrene, niti moraju imati sve gorenavedene simptome, ali je veoma važno zatražiti zdravstvenu pomoć ukoliko posumnjate da imate migrenu kako biste što pre došli do dijagnoze i adekvatne terapije.

Rano započinjanje lečenja je veoma važno jer je kod napada migrene i nekoliko sati veoma iscrpljujuće po pacijenta. Uvođenjem terapije za obustavljanje napada, a kod onih pacijenata koji imaju česte napade uvođenje i preventivne terapije za spečavanje novih napada, znatno poboljšava kvalitet života. Nemojte sami lečiti migrenu čestom upotrebom analgetika, jer rizikujete da uđete u začarani krug povratne glavobolje, koja nastaje prilikom zloupotrebe lekova, kada se, najčešće lekovi za bolove, uzimaju u dozama većim od preporučenih ili u dužem vremenskom periodu od preporučenog.

Nemojte dozvoliti da vaša migrena ostane nedijagnostikovana. Obratite se svom lekaru opšte medicine, koji će započeti dijagnostikovanje i lečenje, a po potrebi zatražiti mišljenje specijaliste neurologije ili neke druge specijalnosti za dodatna ispitivanja i izmenu terapije. Kako su anamnestički podaci od pacijenta najvažniji za postavljanje dijagnoze, vođenjem dnevnika glavobolja znatno možete pomoći svom lekaru u postavljanju dijagnoze. Veoma je važno da razumete svoje simptome i informišete se o njima, jer na taj način doprinosite lakšem postavljanju dijagnoze, a migrena nije samo glavobolja.

1. Nacionalni vodič dobre kliničke prakse „Glavobolje u primarnoj zdravstvenoj zaštiti“, Beograd, 2021

2. Headache Classification Committee of the International Headache Society. The international classification of headache disorders 3rd edition. Cephalalgia 2018

3. https://headaches.org/facts-about-migraine/

4. https://www.nationalmigrainecentre.org.uk/understanding-migraine/what-is-migraine/

5. Lipton et al. Migraine: Epidemiology, Impact, and Risk Factors for Progression. Headache 2005