Kako razlikovati prehladu od alergije
Alergija i prehlada su dva potpuno različita entiteta sa sličnom simptomatologijom, od proleća do jeseni ih je povremeno teško razlikovati, pa se nameće pitanje kako to činiti.
Šta je alergija?
Alergija je prekomerna reakcija organizma na specifične supstance iz okoline, inače neškodljive, koje se jednim imenom zovu alergeni. Naš odbrambeni (imunološki) sistem stvaranjem antitela štiti telo od raličitih vrsta bakterija, virusa i drugih mikroorganizama. Kod osoba koje nisu alergične prilikom prvog kontakta sa alergenima naš imunološki sistem „zapamti“ supstance koje su inače neškodljive, tako da prilikom svakog narednog susreta ne reaguje. Za razliku od njih, kod osoba koje su sklone alergiji imunološki sistem reaguje preterano i stvara antitela, kao da se radi o infekciji, i tako nastaju simptomi alergije. Alergija pripada reakcijama rane preosetljivosti organizma na ponovni konatakt s određenim alergenom.
U uobičajne alergene spadaju: proteini polena trave, korova, drveća, dlake životinja, određena hrana, lekovi, grinje, buđ, otrovi insekata, kućna prašina itd.
Kliničke manifestacije alergije su rinitis, rinokonjunktivitis, sinusitis, kao blaži oblici u okviru polenske groznice, i ozbiljnije, teže stanje – astma.
Kod polenske groznice, prilikom prvog kontakta s alergenom dolazi do stvaranja različitih medijatora koji dovode do širenja, povećane propustljivosti i oštećenja malih krvnih sudova, što se manifestuje curenjem iz nosa, svrabom, suzenjem i crvenilom očiju, kašljem i drugim tegobama.
Kod astme u osnovi postoji hronično zapaljenje sluzokože bronhija koje dovodi do hiperreaktivnosti mišića, koja se ogleda u suženju disajnog puta, a posledica je otežano disanje. Pored hiperreaktivnosti, prisutno je i povećano stvaranje sluzi, koja se nakuplja u vazdušnim putevima, što dodatno onemogućuje protok vazduha.
Vreme trajanja tegoba poklapa se s vremenom kontakta s alergenom. To znači da ukoliko postoji alergija na prašinu, grinje, dlake životinja, simptomi će trajati tokom čitave godine, sa periodima poboljšanja. Ukoliko je prisutna alergija na polen, simptomi će se pojavljivati periodično tokom godine, kada cvetaju određene vrste trava ili drveća.
Koji su simptomi
Najčešći simptomi alergije su svrab očiju i nosa, kijavica, zapušen nos, suv, nadražajni kašalj, curenje vodenastog bistrog sadržaja iz nosa, umor, a najozbiljniji simptomi su otežano disanje i sviranje u grudima, kada govorima o astmi.
Dijagnostika i terapija
Alergija se prvenstveno dokazuje ili isključuje testiranjem, najčeće se koriste kožni testovi uvođenjem različitih antigena pod kožu i očitavanjem reakcije koja se ogleda u veličini kožnih promena. Od drugih testova tu su određivanje IgE iz seruma, specifičnog IgG i drugo specifično testiranje. Sumnja na astmu zahteva kompletan lekarski pregled uz dodatnu dijagnostiku (kompletna laboratorijska analiza, RTG pluća, spirometrija…) U lečenju alergija koriste se opšte mere kao što je izbegavanje kontakta sa alergenima, planiranje aktivnosti ujutru i uveče, kada je koncentracija alergena u vazduhu najniža, prestanak pušenja, provetravanje prostorija, održavanje higijene. U terapiji se koriste pre svega antihistaminici peroralno, inhalatorni ili intranazalni kortikosteroidi, antagonisti leukotrijenskih receprtora.
Šta je prehlada?
Prehlada je virusno zapaljenje gornjih disajnih puteva u toku koga se javljaju kijavica, zapušenost nosa, bol u mišićima i zglobovima, suv kašalj, lagana gušobolja, povišena temperatura, promuklost. Bolest u proseku traje oko sedam dana i kraće, nakon čega se simptomi potuno povlače. Dijagnostika se postavlja na osnovu opšteg pregleda. Lečenje prehlade je simptomatsko i uključuje mirovanje, tople napitke i antipiretike.
Razlika između alergije i prehlade Iako su simptomi alergije I prehlade slični, postoje razlike koje mogu ukazati na pravu dijagnozu:
Kožni testovi su pozitivni kod alergija, testovi plućne funkcije pokazuju opstruktivni poremećaj ventilacije. Ukoliko postoji dijagnoza alergije unutar porodice, veća je verovatnoća razvoja alergije. Nakon uvođenja ciljane terpije tegobe kod alergija se povlače.
ZAKLJUČAK
Ukoliko se jave tegobe u vidu kijavice, svraba očiju nosa, curenja bistrog vodenog sadržaja iz nosa, gubitka daha, sviranja u grudima, kašalj, posebno noću, a tegobe su povezane sa određenim godišnjim periodom (najčešće od proleća do jeseni) i traju duže od desetak dana, potrebno je potražiti savet lekara jer se verovatno radi o alergiji. Ukoliko je potrebno, lekar će uputiti pacijenta na dodatne dijagnostičke pretrage, kao i na dalje preglede kod specijaliste pulmologije ili otorinolaringologije.