Da li se vrtoglavice leče?

Getty images: FG Trade

Da li se vrtoglavice leče?

Ko je samo jednom imao napad vrtoglavice , ne želi da mu se to opet desi.

Snažan napad vrtoglavice koji iako možda kratko traje, praćen mučninom, povraćanjem, strahom, potpunim osećajem bespomoćnosti, izgleda kao večnost.Ako se napadi vrtoglavica ponavljaju, onda se pojavi i snažan osećaj straha i panike, jer ne znamo šta se dešava i ne možemo da kontrolišemo to stanje. Sama pomisao na moguće uzroke, a uvek mislimo na najgore, čini ovo stanje još težim. Ovi simptomi se javljaju najčešće kao posledica oboljenja čula za ravnotežu, koji je smešten u unutrašnjem uhu, i preko koga primamo između 70 i 80 odsto informacija o našem položaju u prostoru.

Da li možemo da pomognemo pacijentu koji je prošao ili prolazi kroz ovaj pakao vrtoglavica?

Odogovor je DA. Vrtoglavice se leče.

Bezazlene prolazne položajne vrtoglavice (Benigne paroksizmalne pozicione vrtoglavice) ili BPPV su najčešći tip vrtoglavica.

U ovom slučaju pacijentu zaista možemo mnogo pomoći.

Prvi korak je dobra dijagnostika, što znači biti siguran u definitivnu dijagnozu. Zatim moramo na jednostavan način objasniti pacijentu šta mu se dešava i zbog čega. A onda pristupiti lečenju.

Lečenje BPPV se zasniva na izvođenju repozicionih manevara, tj. specifičnih vrsta manipulacije pokreta glavom pacijenta koje izvodi edukovan lekar ili terapeut. Na ovaj način uklanjamo otokonije-mikrokristale iz polukružnih kanala uunutrašnjem uhu koje su i uzrok ovom stanju. Pacijent dobije savet o tome da izbegava anatomske jastuke, spavanje na ravnom, nagle pokrete glave i vrata.

Kako se ovaj tip vrtoglavica ponavlja, pacijenta možemo da naučimo kako da uradi manevre samostalno.

Akutni jednostrani ispad čula za ravnotežu

Drugi najčešći uzrok vrtoglavice. Nastaje zbog naglog gubitka funkcije jednog čula za ravnotežu u unutrašnjem uhu. Manifestuje se naglo nastalom vrtoglavicom praćenom mučninom, povraćanjem, nemogućnosti stajanja ili hodanja, a svaki pokret glavom pogoršava ovo stranje. Pacijent je takođe jako uplašen.

U akutnoj fazu napada, u prvih nekoliko dana kad je pacijentu najteže, ordiniraju se sedativi (lekovi za smirenje) koji će smanjiti osećaj vrtoglavice, lekovi protiv mučnine I savetuje se mirovanje. Važno je pružiti podršku pacijentu, objasniti mu da će stanje iz dana u dan biti sve bolje.

Oporavak traje oko mesec dana ili duže. Preporučuje se da pacijent što pre počne sa kretanjem i fizičkim aktivnostima. Na taj način pomažemo da se pokrenu prirodni procesi oporavka ili takozvana centralna kompenzacija, mehanizam kojim naš mozak ponovo pokušava da uspostavi ravnotežu. Da bi oporavak bio brži u terapiju se uvodi betahistin, lek koji će pomoći da unutrašnje uho što pre ozdravi.

Pored medikamentozne terapije savetuje se i vestibularna rehabilitaciona terapija(specifičan program vežbi namenjen pacijentima sa oštećenim centrom za ravnotežu).

Menierova bolest

To je treći najčešći tip vrtoglavica. Vrtoglavice se javljaju u ponavljanim napadima koji traju duže od pola sata, sa osećajem pritiska, punoće, zujanjem i postepenim slabljenjem sluha u zahvaćenom uhu. Kako traje godinama pacijenti se polako navikavaju na ovo stanje ali uvek postoji strah od toga kad će se desiti napad vrtoglavice. Kvalitet života je značajno narušen.

Betahistin je terapija izbora kod ovog tipa vrtoglavica. Savetuje se dugotrajno uzimanje leka. Pored betahistina, u terapiji se primenjuje ponavljano intratimpanično davanje leka, tj.ubacivanje leka u unutrašnje uho ,najčešće kortikosteroida i aminoglikozida, Ova kombinacija daje dobre rezultate u lečenju Menierove bolesti. Cilj je da sprečimo napade vrtoglavica, da ublažimo njihov intenzitet, da sačuvamo sluh na zahvaćenom uhu i ublažimo tinitus ili zujanje u uhu.

Ništa manje nije važna podrška i edukacija pacijenta.

Drugi uzroci vrtoglavica ili stanja sličnim vrtoglavicama, nespecifični vertiginozni sindrom

Nespecifični vertiginozni simptomi koje pacijenti opisuju kao nestabilnost, mračenje, svetlucanje pred očima...itd, mogu da budu uzrokovani bolestima oka, hipoglikemijom, padom arterijskog pritiska ili hipertenzijom, bolestima centralnog nervnog sistema, anemijom, deficitom B12 vitamina, migrenama, aritmijama, multisenzornim oboljenjima kao što je Diabetes Mellitus (šećerna bolest), starenjem i raznim drugim uzrocima (intoksikacije alkoholom, lekovima).

Ponekad i lekovi koji se uzimaju radi lečenja nekih drugih bolesti kao neželjeni efekat imaju osećaj vrtoglavice. Najčešće se, ipak, radi o napadima anksioznosti, fobijama, paničnim napadima.

U zavisnosti od uzorka lekar ordinira odogovarajuću terapiju i leči osnovnu bolest.

Da li se leče vrtoglavice?

Dobra dijagnoza je ključ za uspešnu terapiju.

Pacijentu sa vrtoglavicom možemo pomoći na mnogo načina.

Terapija je:

  1. Medikamentozna, kada koristimo betahistin, lekove za umirenje I protiv povraćanja, rehidraciju (nadoknada gubitka vode I elektrolita), ubrizgavanje lekova u uvo… Anksiolitici i antidepresivi mogu pomoći u stanjima gde su vrtoglavice uzrok napada panike i straha.
  2. Vestibularna rehabilitaciona terapija(program vežbi)
  3. Psihološka podrška i psihoterapija
  4. Lečenje pridruženih bolesti koje su takođe uzrok poremećaja ravnoteže i vrtoglavica.

VRTOGLAVICE SE USPEŠNO LEČE! 

Dr Galina Joković, ORL subspecijalista audiolog
KBC “dr Dragiša Mišović-Dedinje