Zujanje u ušima – tinitus
Zujanje u ušima – tinitus
Tinitus predstavlja poremećaj slušne percepcije - percepcije zvuka u odsustvu spoljnog izvora. Reč potiče od latinske reči tinnire što znači zvoniti i kao tegoba poznat je od davnina, pominje se i u Bibliji i Talmudu. Uglavnom se javlja kod starijih osoba, kod osoba koje su profesionalno izložene buci, ali u današnje vreme sve je češči i kod veoma mladih osoba zbog izlaganja zvucima prekomerne jačine (muzika, slušalice).
Tinitus ne predstavlja bolest, već simptom koji može ukazivati ili na bolest uva ili na neki sistemski poremećaj koji ima uticaja na funkcionisanje slušnih puteva. U potpunoj tišini većina ljudi može čuti diskretan šum, kao posledicu normalnih aktivnosti unutrašnjeg uva i okolnih struktura. Ukoliko postaje jači, češći ili stalan, zahteva ispitivanje i lečenje.
Objektivni tinitus se odnosi na zvuke koji zaista postoje, ali ne bi trebalo da se čuju. Najčešće se čuje kao pulsirajući šum u ritmu rada srca, potiče od krvnih sudova koji prolaze u blizini uva (suženja, proširenja,,,). Kao kuckanje, lupanje ili lepršanje mogu se čuti kontrakcije malih mišića srednjeg uva.
Subjektivni tinitus je daleko češći, ne postoji u stvarnom okruženju - predstavlja fantomsku senzaciju zvuka koju bolesnici lociraju u uvu ili u glavi. Nastaje kao posledica poremećenog funkcionisanja na nivou unutrašnjeg uva, slušnog živca ili moždanih slušnih puteva i u zavisnosti od mesta nastanka može se čuti kao brujanje, šuštanje ili pištanje različite jačine. Varira od vrlo diskretnog, onog koji se čuje samo noću, kada je tišina, do veoma uznemiravajućeg koji remeti kvalitet života. Koliko će nekom smetati prevashodno zavisi od tipa ličnosti. Napetost, hronični umor i nezadovoljstvo čine da tinitus koji bi neko tek registrovao pravi ozbiljne smetnje.
Prvi zadatak lekara je da otkrije šta ga izazvalo pojavu tinitusa. Broj mogućih uzroka je veliki, od najbanalnijih, kao što je čep od ušne masti ili dlaka koja se nakon šišanja zabola u bubnu opnu, preko širokog spektra internističkih ili neuroloških bolesti, pa sve do tumora. Srećom, ozbiljni uzroci su veoma retki.
Detaljno ispitivanje uva i slušnih puteva (pregled, audiometrija, timpanometrija, evocirani potencijali) pokazaće mesto nastanka, a u razgovoru sa pacijentom otkriće se i mogući uzrok. Nekada je potrebno i šire ispitivanje – pregled interniste, neurologa, snimanje glave magnetnom rezonancom.
Ne postoji standardni protokol za lečenje tinitusa i ne postoji specifična terapija koja daje zadovoljavajući efekat kod svih bolesnika. Lečenje tinitusa uvek se usmerava u pravcu uzroka, ako je on poznat. Ukoliko se tinitus javlja kao posledica kardiovaskularnih, bubrežnih, metaboličkih, autoimunih, infektivnih ili drugih sistemskih poremećaja sprovodi se specifična terapija.
Ono što je za tinitus karakteristično je da je često udružen sa psihičkim smetnjama. Anksioznost, depresija, stres, poremećaj sna i slična stanja čine da se tinitus teže podnosi i da remeti kvalitet života. Ređa situacije je da je tinitus uzrok ovim stanjima. U oba slučaja, od posebne koristi se pokazala primena antidepresiva iz grupe inhibitora preuzimanja serotonina.
Savremeni trend u lečenju tinitusa je tinitus retraining terapija. Ona podrazumeva vid psihoterapije kojom se olakšava podnošenje tinusa, navikavanje na njega do te mere da se ne registruje ili ako se čuje da ne ga pacijent ne doživljava kao tegobu. Uporedo sa tim koristi se i tinitus masker – aparat koji proizvodi zvuk različitog kvaliteta i intenziteta. Ovaj spoljni zvuk koji može biti čist ton, šum, zvuk iz prirode ili neka melodija, maskira tinitus i čini ga nečujnim. Ukoliko pacijentu nije dostupan tinitus masker, adekvatnu zamenu može naći na internet sajtovima (tinitus sound therapy, tinitus relief).
Ukoliko je tinitus udružen sa slabijim sluhom, veoma često se desi da kada počne da se koristi slušni aparat tinitus postaje nečujan.
Suština pristupa tinitusu je da se ustanovi njegov uzrok i da se kao simptom ne mora lečiti ukoliko pacijentu ne smeta. Nekada i samo objašnjenje o prirodi nastanka tinitusa učini da pacijentu tinitus više ne predstavlja smetnju i ne traži lečenje.