Put onkološkog pacijenta: Od dijagnoze da završetka lečenja
Dr. Sunčica Dagović, supspecijalista onkolog
Broj obolelih od malignih bolesti svake godine je sve viši. Procenjuje se da će do 2040. širom sveta biti 28 milona novih slučajeva raka godišnje (1). U vezi s tim stalno apelujemo na redovne kontrolne periodične preglede i zdravih ljudi, kao i da se pojedina stanja ili simptomi koje osećamo ne zanemaruju, već detaljno medicinski ispitaju. Cilj ovakvog postupanja je rano postavljanje dijagnoze, kada su šanse za izlečenje ili uspešno lečenje znatno veće.
U momentu kada se posumnja na eventualno postojanje maligne bolesti počinju uglavnom razni strahovi, nedoumice šta raditi dalje, odlaganje posete lekaru, lutanja od jednog do drugog lekara, čime se samo gubi na vremenu, koje u većini slučajeva jeste važan faktor. Većina se najčešće prvi put susreće sa ovom temom pa zbog raznih, ponekad i oprečnih informacija koje dobijaju ličnim kontaktima ili putem sredstava javnog informisanja, često budu poluinformisani ili čak i pogrešno informisani. Važno je znati da je princip postavljanja dijagnoze i lečenja za većinu tumora u osnovi isti, ali može bitno da se razlikuje od osobe do osobe, odnosno vrste i lokalizacije bolesti.
U slučaju postojanja sumnje na karcinom bitno je da se isključi ili potvrdi postojanje bolesti. Bilo bi poželjno da se pacijent javi onkologu za preporuku koji su mu pregledi neophodni da bi u što manje koraka bila postavljena dijagnoza. S kompletnom dokumentacijom pacijent će biti prikazan odgovarajućem onkološkom konzilijumu da bi dobio predlog za najadekvatnije lečenje u tom trenutku.
Dijagnoza je potpuna ukoliko postoji i klinička i patohistološka dijagnoza maligne bolesti.
Klinička dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze (razgovora), fizičkog pregleda, laboratorijskih nalaza i dodatnih pregleda: radioloških (ultrazvuk, klasična rendgengrafija, kompjuterizovana tomografija – skener, magnetna rezonanca – MR, pozitronska emisiona tomografija – PET, CT, itd.) ili endoskopskih (gastroskopija, kolonoskopija). Ovi postupci nam pomažu da utvrdimo stadijum (stepen proširenosti) bolesti.
Patohistološku dijagnozu maligne bolesti daje lekar patolog na osnovu uzorka tkiva iz našeg organizma. Procedure (biopsije) kojima se dolazi do tog uzorka mogu biti različite i to rade lekari raznih specijalnosti u zavisnosti od organa koji je zahvaćen. Zašto je bitna patohistološka potvrda? Zbog toga što je specifično onkološko lečenje preciznije i kvalitetnije ukoliko se zna vrsta, podvrsta, tip i još niz dodatnih karakteristika samog tumora. To otvara mogućnost za primenu najadekvatnijeg pristupa u lečenju, odnosno primeni najefikasnijeg načina lečenja za svakog pacijenta (personalizovana medicina).
RAS-RS-00072
Na osnovu ovih nalaza onkološki konzilijum donosi predlog o načinu i vrsti lečenja koje će biti primenjeno. Ponekad je potrebno još neko dodatno testiranje, a sve u cilju izbora preciznije terapije. Neće svi pacijenti dobiti istu vrstu lečenja. To će zavistiti od eventualnih pridruženih bolesti srca, bubrega, jetre itd. (na primer, postoje citostatici koji oštećuju srce, pa ako pacijent već ima oštećenu srčanu funkciju, oni verovatno neće biti predloženi), zatim opšteg stanja pacijenta, kao i preferencija samog pacijenta.
Principi lečenja se suštinski ne razlikuju u svim našim medicinskim ustanovama. Oni su u skladu sa evropskim i svetskim preporukama i dostupni u onoj meri u kojoj naš zdravstveni sistem to podržava. Lečenje može biti hirurško, medikamentozno (lekovima) i zračenjem, ili kombinacijom istih. Najdalje se otišlo u medikamentoznom lečenju poslednjih godina pojavom novih molekula.
Onkološko lečenje vodi lekar onkolog (internistički onkolog, radijacioni onkolog). Svaki od njih će vam na početku lečenja objasniti postupak, važne detalje, dati neophodne informacije. One mogu da se razlikuju u zavisnosti od lokalizacije i vrste tumora/terapije. Budite slobodni da pitate sve što vas interesuje o postupku, kao i da se obavezno konsultujete s njim akoželite da koristite neke suplemente, ma koliko vam oni u tom trenutku izgledali nevažno. On će kada se završi lečenje zakazivati periodične kontrole i evaluaciju vašeg statusa bolesti određeni broj godina u budućnosti.
Tokom lečenja će vama i vašoj porodici možda trebati podrška. U nekim centrima rade psiholozi koji će vam pomoći da lakše idete kroz ceo proces, ili udruženja pacijenata ako više preferirate.
Važno je napomenuti da u većim centrima postoje ambulante za lečenje kancerskog bola. Bol se može javiti nevezano za stadijum bolesti ili tokom lečenja (neki lekovi mogu izazvati neuropatski bol jer oštećuju periferne nerve). Bol može da perzistira nakon operacije ili nakon zračenja. Uzimanje mnogo lekova protiv bolova koji su u slobodnoj prodaji duže vreme može naškoditi. Ukoliko imate potrebu da stalno pijete lekove protiv bolova, poželjno je da to bude pod nadzorom stručnjaka.
U retkim slučajevima, kada nema mogućnosti za specifično onkološko lečenje, pristupa se simptomatskoj terapiji. To znači da u skladu s tegobama dajemo odgovarajuće lekove da ih otklonimo ili ublažimo. Postoji služba kućnog lečenja, koja samostalno ili u saradnji sa onkolozima pomaže da se pacijentu u kućnim uslovima olakšaju tegobe.
RAS-RS-00072
Ono što danas jeste važno kad se nađemo u ovakvoj situaciji jeste tačna informisanost, s prvenstvenim ciljem da se maksimalno skrati takozvano izgubljeno vreme (vreme koje protekne od dolaska pacijenta lekaru do početka lečenja), što je direktno povezano s rezultatima lečenja.
Reference:
- Cancer Research UK. Worldwide cancer statistics. Available at: https://www.cancerresearchuk.org/health-professional/cancer-statistics/worldwide-cancer. Accessed 25. 3. 2024.
RAS-RS-00072