Mr ph. Boro Pankov, AU „Viva plus“
Poznajući patogenezu i faktore rizika nastanka urinarnih infekcija, upravo farmaceuti imaju priliku da svojim pacijentima daju korisne savete u sprečavanju njihovog nastanka. Postoje tri puta kojima mikrorganizmi mogu dospeti u urinarni trakt i izazvati urinarne infekcije. Prvi je ascedentni (ushodno kroz mokraćnu cev), putem krvi i izuzetno retko putem limfe (limfogeno).
Ascedentni je upravo i najčešći put, kolonizacijom bakterijama perineuma i genitalija bakterije se razmnožavaju unutar mokraćne cevi, odakle, ukoliko je imunosistem domaćina narušen, mogu dovesti do upale moćne bešike (cistitis) ili čak mogu dospeti dalje do bubrega, gde mogu uzrokovati upalu (pijelonefritis).
Svakodnevno se srećemo s pacijentima sa IUT i uvek im treba uputiti nekolkio saveta kako bi bilo manje recidiva, a lečenje bilo uspešnije:
– Svakodnevna higijena genitalnog područja, brisanje genitalnog područja spreda ka pozadi, redovno menjanje uložaka i tampona za vreme menstruacije, uriniranje pre i posle seksualnog odnosa.
– Ne savetuje se odlaganje uriniranja kad se javi potreba, redovno pražnjenje bešike je veoma važno za očuvanje zdrave bešike i prevenciju infekcija urinarnog trakta.
– Tuširanje je adekvatniji način dnevne higijene od kupanja u kadi.
– Važna je dobra hidratacija organizma – dovoljan unos tečnosti, jer adekvatna diureza pomaže eliminaciju bakterija iz urinarnog trakta i smanjuje rizik od infekcije. Boja urina može biti pokazatelj unosa tečnosti. Urin treba da je svetložut, a tamna boja znači da je unos vode nedovoljan.
– Izbegavanje proizvoda koji mogu da iritiraju sluzokožu genitalija, preporučuje se uvek veš od prirodnih materijala kao što je pamuk.
– Preporučuju se sok od brusnice, jogurt, voće i povrće bogato vitaminom C. Vitamin C jača imunosistem i povećava kiselost urina, koja pomaže da se smanji prisustvo bakterija.
– Za žene je bitno da estrogen pogoduje razvoju dobrih bakterija, a smanjuje šansu za razmnožavanje patogenih. Za vreme menopauze dolazi do smanjenja koncentracije estrogena a najčešći znak je suva vagina, što povećava šansu za urinarne infekcije. Hormonska supstituciona terapija je efikasno rešenje u ovom slučaju, ali obavezno u konsultaciji s lekarom.
Pravilno uzorkovanje, čuvanje i dostavljanje urina na analizu
– Veče pre uzorkovanja ne uzimati velike količine tečnosti i hrane bogate vodom.
– Prvi jutarnji urin se uzima nakon celonoćnog spavanje i ne manje od četiri sata zadržan u mokraćnoj bešici.
– Prvo se obavi toaleta spoljnih genitalija sapunom i vodom. Za žene se ne preporučuje uzorkovanje neposredno pre, u toku i odmah nakon menstruacije.
– Uzima se urin srednjeg mlaza, prvi deo se odbacuje, pošto je uvek kontaminiran fiziološkom florom uretre, bakterijama koje se nalaze na početku mokraćne cevi.
– Nakon uzimanja uzorka posudu pokopiti pažljivo, pazeći da se rukama ne kontaminiraju vrh posude i čep.
– Uzorak ne sme ostati duže od dva sata na sobnoj temperaturi, ako se za to vreme ne može stići do laboratorije, uzorak čuvati na hladnom, u frižideru i predati u naredna 24 sata.
– Kod male dece se koriste vrećice za uzimanje urina. Postupak toalete je isti kao i kod odraslih.
Sa aspekta terapije, IUT se dele na nekomplikovane i komplikovane. Komplikovane IUT srećemo kod prisustva kamena ili katetera, anatomskih anomalija ili funkcionalnih promena. Najčešći uzročnici su E.coli, Proteus Clebsiella, Enterobacter, Pseudomonas, ali i uzročnici seksualno prenosivih bolesti: Chlamydia trachomatis, Mycoplasma hominis, Ureaplasma urealyticum.
Nekomplikovane nastaju u zdravom urinarnom traktu bez anomalija ili nekih drugih prepreka u oticanju mokraće. Najčešći uzročnik je E.coli i manifestuje se kao akutni uretritis, akutni nekomplikovani cistitis i akutni nekomplikovani pijelonefritis. Upravo sa ovim akutnim stanjima se pacijenti najčešće javljaju.
Saveti u terapiji akutnih nekomplikovanih infekcija
– Povećati unos tečnosti (oko dva litra na dan) jer to pozitivno utiče na diurezu i ubrzava spiranje bakterija. U potunosti prazniti bešiku.
– Preporuka za uzimanje natrijum-hidrogen karbonata, natrijum-citrata ili kalijum-citrata i/ili uvin čaj.
Terapijski pristupi kod infekcija urinarnog trakta čini farmakoterapija tj. primena antibiotika. Odabir terapije može biti empirijski ili ciljan (posle rezultata urinokulture i antibiograma).
Empirijski odabir antibiotika započinje odmah nakon postavljanja dijagnoze i bazira se na osetljivosti E. coli za određeno geografsko područje, farmakokinetičkim osobinama (odabrati antibiotik koji se nepromenjen izlučuje putem mokraće), dokazanoj efikasnosti u lečenju IUT. Nakon rezultata antibiograma prelazi se na prvi antibiotik na koji je izolovana bakterija osetljiva, a prateći smernice o dokazanoj efikasnosti i farmakološkim osobinama leka.
Rekurentne IUT infekcije se javljaju više od tri puta godišnje. Česte su kod mladih, zdravih žena i neretko se srećemo baš sa ovim slučajevima u svakodnevnoj praksi.
Pristupi nakon negativne urinokulture: spovode se opšte mere prevencije (lokalna primena estrogena, primena preparata brusnice, probiotika i imunoprofilaksa), a ukoliko je potrebno i profilaksa antibioticima, a među lekovima koji se primenjuju su: trimetoprim-sulfametoksazol, ciprofloksacin, norfloksacin, cefaleksin, nitrofurantoin…
Literatura
LEV-RS-00004