Šta dijagnoza hiperaktivne mokraćne bešike znači za pacijenta i njegovu porodicu
Sindrom hiperaktivne bešike je stanje koje karakteriše iznenadna potreba ili, bolje rečeno, neodoljiva potreba za mokrenjem koju je teško odložiti. Obično je praćena učestalim ili noćnim mokrenjem, bez postojanja urinarne infekcije ili nekog drugog jasnog patološkog razloga. Može biti urgentna urinarna inkontinencija, odnosno nevoljni gubitak urina kome je prethodila urgencija (potreba za mokrenjem), stres urinarna inkontinencija, odnosno nevoljni gubitak urina pri naporu, i mešovita, koja obuhvata urgentnu i stres inkontinenciju.
Urinarna inkontinencija je stanje nevoljnog gubitka mokraće kroz mokraćnu cev – uretru. Ona je posledica slabe funkcije mokraćne bešike ili sfinktera ili kombinacije oba. Ukoliko mišići koji bešiku drže na mestu, tj. mišići karličnog dna, ili mišići koji uretru drže zatvorenom (sfinkteri) ne funkcionišu kako treba, moguće je da ne mogu da izdrže pritisak na bešiku. Mišići i tkivo najčešće slabe zbog starosti, trudnoće, vaginalnih porođaja, gojaznosti, dijabetesa, hormonskih terapija, histerektomije, fizičke aktivnosti ili porodične istorije bolesti.
Šta je to što svaka osoba koja ima simptome hiperaktivne bešike treba da uradi:
1. Da se suoči s postojećim simptomima, prihvati da razgovara na temu hiperaktivne bešike, otkrije probleme svojoj porodici i najbližim prijateljima iz okruženja. Razgovor na ovu temu može u perspektivi da pomogne, naročito kada to bude neophodno. Važno je da članovi porodice znaju koje su to tegobe koje postoje kod člana porodice koji ima hiperaktivnu bešiku, prihvate ga sa svim njegovim problemima i maksimalno mu pomognu sa socijalnog aspekta kako se ne bi osećao zapostavljeno ili isključeno iz porodice.
2. Ukoliko postojeće tegobe ometaju pacijenta u svakodnevnom životu i prilikom obavljanja rutinskih aktivnosti, neophodno je obratiti se lekaru radi pregleda. Važno je da lekar sprovede dijagnostičke metode kako bi potvrdio postojeće stanje i ordinirao adekvatnu terapiju ukoliko za to postoje indikacije. Takođe, u razgovoru s lekarom pacijent će dobiti savete kako da lakše prebrodi svoje tegobe uzrokovane hiperaktivnom bešikom, pa će posledično popraviti i kvalitet života.
3. Neophodno je da napraviti male promene u svakodnevnim navikama, kao što je smanjenje unosa kofeina. Kofein je diuretik (supstanca koja podstiče češće mokrenje), pa bi smanjivanje količine kafe koja se popije u toku dana pomoglo da se ublaže simptome. Neki urolozi ističu da loše navike mogu biti i okidač za hiperaktivnu bešiku, a faktori poput unosa tečnosti i kofeina, kao i nivo hidratacije imaju veliki uticaj. Kofein je mač sa dve oštrice – ne samo da proizvodi više urina u bešici već je i iritira. Ono što takođe iritira mokraćnu bešiku jeste unos ljute, jako začinjene hrane i citrusnog voća, pa bi ih trebalo izbegavati.
4. Veoma je važno pratiti broj poseta toaletu. Nekim pacijentima je teško da zapamte koliko puta u toku dana su imali potrebu za mokrenjem, pa im savetujemo da zapisuju. Važna je I procena koliko urina je oslobođeno prilikom mokrenja kako bi moglo da se uporedi s količinom tečnosti koju pacijent unosi tokom dana. Zbog toga je vođenje dnevnika mokrenja veoma značajan alat lekaru za dalju terapiju.
5. Još jedan dobar način da ublažite simptome hiperaktivne bešike su vežbe za bešiku. One podrazumevaju jačanje mišića karličnog dna jer opuštaju bešiku, ublažavaju bol i smanjuju nagon za mokrenjem. Najčešće se preporučuju Kegelove vežbe.
Šta je to što svaka osoba koja ima simptome hiperaktivne bešike NE treba da uradi:
1. Prva i najčešća greška koju uradi osoba koja ima hiperaktivnu bešiku je smanjenje unosa tečnosti jer smatra da će se time smanjiti pozivi na mokrenje. Ovaj postupak i navika mogu da uzrokuju dehidraciju organizma, što za sobom povlači druge neprijatne simptome. Najčešće se javljaju nesvestica, mučnina, suvoća usta, neprijatnost u glavi, a naročito je opasno ukoliko su u pitanju starije osobe.
2. Druga greška koju prave je povlačenje u sebe i izolovanje iz društva, čime se stvara rizik za razvoj depresije. Ne treba se stideti i bežati od postojećeg zdravstvenog stanja koje je uzrokovano hiperaktivnom bešikom jer je to zdravstveno stanje kao i svako drugo i s njim se treba saživeti i prihvatiti ga.
Zaključak
Simptomi hiperaktivne bešike kod muškaraca su prilično česti, posebno s godinama i uvećanjem prostate. Iako postoji mnogo uzroka za ove simptome, izgledi su dobri u većini situacija. Potrebno je da pacijent obavi iskren razgovor sa svojim lekarom da bi se u prvom redu postavila tačna dijagnozu i zatim odredio adekvatan način lečenja. Tako će pacijent povratiti samopouzdanje koje je izgubljeno zbog tegoba koje izaziva ova bolest, uspostaviće kontrolu nad svakodnevnim životom u okviru svog okruženja, a i unutar svoje porodice. Veoma je važno da porodica bude upoznata s tegobama pacijenta kako bi mu pružili adekvatnu podršku i razumevanje, kao i satisfakciju za nastavak svakodnevnog života.
Reference:
- Abrams P. Describing bladder storage function: overactive bladder syndrome and detrusor overactivity. Urology 2003; 62 (Suppl 5B): 28-37
- Ancelin et al., 2006. Non-degenerative mild cognitive impairment in elderly people and use of anticholinergicdrugs: longitudinal cohort study BMJ 2006; 332:455
TOVE-RS-00036