Srbija

Urinarna inkontinencija – kada treba potražiti lekarsku pomoć

Dr Nina Medojević, urolog, UKC Niš

Urinarna inkontinecija je stanje nevoljnog gubitka mokraće kroz mokraćnu cev – uretru. Javlja se kao posledica disfunkcije mokraćne bešike ili disfunkcije sfinktera, ili kombinacije oba.

Postoje četiri tipa urinarne inkontinencije:

  1. Stres urinarna inkontinecija (gubitak urina tokom fizičkih aktivnosti i kijanja)

  2. Urgentna urinarna inkontinencija (gubitak urina udružen s jakim nagonom za mokrenjem)

  3. Inkontinencija zbog prelivanja (gubitak urina zbog prepunjenosti mokraćne bešike)

  4. Funkcionalna urinarna inkontinencija (udružena sa urođenim i fizičkim oštećenjima).

Prevalencija urinarne inkontinencije je 5–25 odsto za žene i 1–5 odsto za muškarce u uzrastu od 15 do 64 godine, a 12-38 procenata za žene i 6-19 procenata za muškarce u uzrastu preko 60 godina.

  

Dijagnoza

Anamneza: Kao i kod svakog postavljanja dijagnoze, anamneza, tj. razgovor s pacijentom je od velikog značaja. Upitnici koji su standardizovani mere subjektivne simptome urinarne inkontinencije unutar objektivnog problema.

Fizikalni pregled: Obuhvata pregled abdomena, karlice, kao i vaginalni pregled kod žena, digitorektalni pregled kod muškaraca i neurološki pregled.

Pregledom karlice se procenjuje stanje mišića poda karlice i integriteta potpornog aparata bešike i uretre. Slabost potpornog zida dovodi do prolapsa bešike preko prednjeg zida vagine, što se naziva cistocela, ili rektuma, preko zadnjeg zida vagine, što nazivamo rektocelom.

Rektalnim pregledom se procenjuje tonus analnog sfinktera, što daje informacije i o tonusu sfinktera (mišića) mokraćnog kanala. Takođe se kod muškaraca informišemo o veličini, konzistenciji i ograničenosti prostate. Uvećana prostate je često uzrok nevoljnog, nekontrolisanog isticanja urina, što je posledica neadekvatnog pražnjenja mokraćne  bešike, s fenomenom tzv. prelivanja.

 

Stres proba je pregled koji se izvodi u sklopu uretrocistoskopije. Nakon utvrđivanja prolaznosti uretre, stanja sluzokože i odsustva patoloških sadržaja u bešici (kamen, tumor, strano telo) bešika je ispunjena sterilnim rastvorom. Na nalog da pacijent poveća abdominalni pritisak putem kašlja utvrđujemo da li  postoji nevoljno oticanje urina.

Neurološkim pregledom se utvrđuju eventualni poremećaj nervnog sistema, jer je neurogena bešika čest uzročnik urinarne inkontinencije.

Kod žena je bitno prethodno uraditi ginekološki pregled radi sagledavanja stanja ginekoloških organa, tj. odusustvo ginekološke patologije (tumori, upale).

Urodinamskim ispitivanjima se meri pritisak u bešici, na nivou sfinktera mokraćne cevi i rektumu. Ova ispitivanja najpreciznije pokazuju procenu funkcije donjeg urinarnog trakta, omogućavaju nam patofiziološko objašnjenje urinarnih simptoma i znakova.

 

Lečenje stres inkontinencije

Stres inkontinencija nastaje zbog popuštanja potpornog aparata poda karlice i uglavnom obolevaju žene u petoj i šestoj deceniji koje su rađale decu vaginalno, naročito ako su u pitanju deca veće težine, kao i one koje su bile podvrgnute ginekološkom hirurškom lečenju koje podrazumeva uklanjanje materice, bilo da je u pitanju benigno ili maligno oboljenje.

Socijalno-medicinske, higijenske i psihološke posledice urinarne inkontinencije mogu biti vrlo ozbiljne.

Nehirurško lečenje bazira se na jačanju mišića karličnog dna, kao i na tome da pacijent nauči da koristi ove mišiće u sprečavanju nevoljnog gubljenja urina.

Tu spadaju sledeće metode:

  1. Kegelove vežbe za jačanje mišića karličnog poda, koje mogu mnogo da pomognu kod blažih obika urinarne inkontinencije.

  2. Električna stimulacija koja je dopuna vežbama mišića karličnog dna, a radi se specijalnom elektrodom.

  3. Biofidbek – proces učenja kontrolisanja sopstvenih psihofizioloških funkcija.

  4. Terapija estrogenima koji izazivaju debljanje sluznice uretre i povećavaju reakciju glatkih mišića uretre.

  5. Lekovi koji dovode do relaksacije mišića detrusora mokraćne bešike – antimuskarinici.

 

Hirurško lečenje inkontinencije: minimalno invazivne, takozvane sling operacije, period boravka u bolnici je jedan dan i oporavak posle operacije je kratak.

Urgentna inkontinencija – Hitna potreba za mokrenjem se javlja usled snažnog stezanja mokraćne bešike koje nastaje kao reakcija na različite stimulanse: curenja vode iz česme, dodir hladne vode rukom ili bez ikakvog stimulansa. Glavni uzročnik ovog tipa inkontinencije su recidivne infekcije donjeg urinarnog trakta, povreda mišića ili nerva mokraćne bešike, tumori bešike, kamen u bešici i drugo. Ukoliko nema infekcije, stranog tela ili tumora u bešici, specifičnim ispitivanjima možemo pokazati da se radi o hiperaktivnosti detrusora (mišića) bešike koji izaziva urgentnu inkontinenciju. Ovakva urinarna inkontinencija se leči lekovima.

Botulinskim toksinom koji se ubrizgava u bešiku opušta se mišić detrusor mokraćne bešike.

Pejsmejker je aparat koji se hirurški ugrađuje i praktično preuzima neurološku kontrolu nad bešikom.

Inkontinencija zbog prelivanja najčešće nastaje kod muškaraca i posledica je povećanog otpora u prostatičnom delu uretre i može se lečiti medikamentozno, alfablokatorima. Ukoliko je razlog benigno uvećanje prostate, lečenje može biti medikamentozno ili hirurško. Prethodno je svakako potrebno uraditi tumorski marker za prostate, PSA , f/t PSa i otkloniti sumnju na karcinom prostate.

Inkontinencija urina kod muškaraca može se javiti i kao posledica hirurških operacija u abdomenu i maloj karlici ili posledica neke traume.

I kod muškaraca treba obaviti dijagnostiku da bi se odredilo kojom će se metodom lečiti.

U urologiji najčešće viđamo mušku inkontinenciju posle operacija na prostati, najčešće posle radikalnih prostatektomija kod lečenja karcinoma prostate.

Postoje sling procedure i za muškarce, koje se izvode na sličan način kao kod žena.

Naš nobelovac Ivo Andrić je rekao: „Žena stoji kao kapija, na izlazu, kao i na ulazu ovoga svijeta.“ Ne sme da trpi posledice, kao što je inkontinencija, zbog tako plemenitog čina kao što je rađanje. Naizgled nerešivi problemi postaju prošlost pomoću savremene terapije u vreme kada je farmakologija toliko napredovala.

 

 

 

Literatura:

[1] Abrams P, Blaivais JG, Stuart L, Andersesen T. The standardisation of terminology of lower urinary tract function. Scandinavian Journal of urology Nephron 1988. Supplement 114:5-17

[2] Naughton MJ, Wyman JF. Quality of life in geriatric patients with lower urinary tract disfunction. The American Journal of the Medical Sciences 1997; 314 (4): 219-227.

[3] Burgio Kl, Matthews KA, Engel BT. Prevalence, incidence and correlates of urinary incontinence in heathy, middle-aged women. Journal of urology 1991; 146: 1255-1259

[4] Aaronson NK. Qualiti of life assessment in clinical trials: methodologic issuse. Controlled Clinical Trials 19890:S195-208.

[5] Đurđević S., Poliklinička dijagnostika urinarne inkontinencije, zbornik radova XLV ginekol. akuš. nedelja SLD-a, Beograd 2001: 129-132

[6] Schafer W, Abrams P, Liao L et al. Good urodynamic practices: Uroflowmetry ,filling, cystometry, and pressure flow studies. Neurourol urodyn 2002; 21:261

[7] Topuzović Č., Imidžing tehnike ispitivanja kod stress-urinarne inkontinencije, Urinarna inkontinencija Tihomir R. Vejinović, Jovan Hadži-Đokić, Poglavlje 5, 47

[8] McGuire EJ, lytton B: Pubovagimal sling procedure for stress incontinence. J Urol 1978;119:82

[9] Miodrag Aćimović, Medikamentozna terapija stress-urinarne inkontinencije, Urinarna inkontinencija Tihomir R. Vejinović, Jovan Hadži-Đokić, Poglavlje 12,121

[10] Miodrag Aćimović, Medikamentozna terapija stress-urinarne inkontinencije, Urinarna inkontinencija Tihomir R. Vejinović, Jovan Hadži-Đokić, Poglavlje 12,129.

[11] Tomislav Pejčić, Hirurško lečenje inkontinecije urina kod muškaraca, Urinarna inkontinencija Tihomir R. Vejinović, Jovan Hadži-Đokić, Poglavlje 20, 179-18